Аграрна политика

совали. Варошани су водили рачуна о тим артиклима, јер је од њиховог промета (увоза, извоза, цене) зависила њихова исхрана и њихова трговина. Зато су они то уредили у своју корист. Такво стање су у главном познале у Средњем Веку све европске земље: Немачка, Француска, Италија, Русија. Турска, Држава као таква није се занимала аграром. А у колико се бавила привредом у опште, чинила је то увек у корист градова. Села су била у служби града. „Људи из поља, особито пољопривредници, т. ј. сељаци сматрани су као материјал, који треба искоришћавати у корист градова и разуме се у корист дотичнога властелинства." 1 Ито је онда сасвим одговарало појмовима савременика, као што се некада ропство, а тада кметство сматрало за нормалну појаву. Привилеговане класе су биле племство и свештенство. Градови су драгоцености којетреба штедети. А сељаштво је ту само да плаћа и да буде презрено. Сељака је било тако много, да никоме није падало на памет да их штити. ;) Пољопривреда је нешто што иде само по себи и чему не треба поклањати никакву нарочиту пажњу“. 2 Тако је ишло у Западној Европи све до 16. века, а у Средњој и нарочито Источној и много доцније, скоро до наших дана.

б) Нози Век.

i 6. век означава почетак стварања јаких т. зв. териториалних држава, место градских република или кнежевина, и место племићских власгелинстава. У аграру се то манифестовало на два начина: а) забране извоза жита и даље постоје, али се сада односе на целу државну територију, а не само на град и околину, као догле; 2) уредбе о шумама и о риболову, као и друге прописе који се односе на поједине пољопривредне гране, сада издаје властелин, а не више градска управа. Тако се јављају први рудименти неке аграрне политике. Овде-онде види се још по која аграрно-политичка мера, али чисто негативна и увек у корист властелина и његове касе: као на пр. забрана или отежавање деобе сељачких имања. Уто доба меркантилизма и забране извоза аграрних производа (нарочито хране и вуне) као и слобода њиховог увоза иде само у корист градске привреде и градског становништва. Али је једна промена несумњива: оржава је изишла из оквира града, и њена делатност се од сада шири на све становнике. Она још увек ради из финансиских обзира, али ће ускоро морати да се руководи економским и социалним обзирима. Градске привилегије окрњене су у два правца; допуштано је обављање заната на селу и

1 Georg v. Below, ~Die Fursorge d. Staates f. d. Landw. eine Errungenschajt d. Neuzeit“, Jahrb. /. Nationaloek. u. Stat., Bd. 110 (1918), стр. 705. 2 Ibidem, стр. 706.

19

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ