Аграрна политика

гледом на социалну структуру, најбољи положај иљака је био у средње и ситно-поседничким крајевима (Јужна и Југо-Западна Немачка), али су ту реформе биле најмање корените и земљорадња је данас заосталија него онде где је дуго ностојао велики феудални посед, и где су после ослобођења сељака могле да се врше велике техничке промене, комасација, мелиорације и г. д. (немачки Север и Исток). На овима последњима лакше се развија модерна капиталистичка економија, док опет први не болују од тешке болести радничког питања. 1

а) Неиачка.

0 Немачкој, где се налазе првн почетци аграрне политике, треба рећи још нешто. До 16. века, ту се налазе све оне типичне појаве средње-вековног повлашћивања градова на рачун околних села. Таквих градова је у тој земљи било много, и они су колевке старе и многобројне буржоазије, националне и солидне, какве мало има у другим земљама. Сваки већи град тамо је једна бивша престоница, један велики економски и културни центар. Да би се он могао хранити, био је до 16. века забрањен извоз хране из најближе околине. После 16. века, та се забрана проширила на већу територију, тако да је бар унутрашња трговина била могућна. Али брига око исхране и до данашњих дана обележава немачку аграрну полигику.

Краљ Фр. Впљем I и Фридрпх Велпки, и ако су самн заступалп меркгнтилистичке идеје, ипак су имали за цпљ да шоставе здраву равнотежу између интереса града и села», дајући дозволе за пзвоз жпта, купујући велпке резерве хране за државу иза препродавање по умереној ценп. 2 V време фпзпократа - 18. век у Немачкој су оснивана, по угледу на француска «Societes d’agriculture», економска друштва (okonomische Gesellschaften»), која су давала поуке пољопривредном становништву, и владп чпнила предлоге за подпзање пољопривреде. Овде, као п у Француској, фпзпократпма припада заслуга што су развпјапп интересовање за аграр, у врховима друштвеним и државнпм. 3 Онн су тражили слободан извоз жита п стоке, подпзали су углед села и сељака. њпхових напора и ондашњпх економских прплика оио је дз се немачка држава почела озбпљно бавити аграром. Поред заштптнпх мера, п поред попуштања средњевековног аграрног

1 W. Wittich, „Epochen d. deutschcn Agrargeschichte', у Grundriss d. SoziaWk., VII (1922), стр. 17-24. 2 Georg v. Below, Op. cit., стр. 712. 3 Ottomar Thiele, ~Fran?ois Quesnay u. d. Agrarkrizis im Ancien regime“, Vierteljahrschr. f. Sozial. - u. Wirtschaftsgesch., Bđ. 4, стр. 544 и 555.

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ