Аграрна политика
уређења, дошло je дељење заједничког поседа (Allmende), нарочпто у Пруској, док је на Западу, и на ситно-сељачком Југу тај посед остао и у 19. веку. Овај век је обележен у економији великим колонизаторским радовима, а у литератури влада снажан романтични дух, који је сав у корист пољопрпвреде, села и сељака. После идила Соломона Геснера дошле су проповедп Јустуса Мозера, које теже уздизању сељака, укидању кметова, обезбеђењу служинчадп, све то као реакција на «просвећеност» и на индустриску дивилпзацпју. Романтичари бацају поглед у прошлост, хвале је и славе; опевају храбре витезове п очински добре племиће (фон Штајн, Марвиц), обнављају народне песме и уметност (Хердер, Грим. Рпл), сладе сеоски живот, величају просту и чпету народну душу. 1 То је пзазвало извесно одушсвљење за село и сељаке, створен је чак и неки мали аграрпстички покрет, романтпчно-конзерветпван, али њихово* стање од тога није много поправљено. Чак се може рећи да је у половини 19. века, и све до осамдесетих година, забележен у аграрно-политпчком погледу један корак у назад, према раннјем реформном полету. Држава је, до душе, помогла извесне технпчке и правне преображаје у пољопривреди: ослобођење од средњевековних веза, укидање кулука, побољашање у систему газдовања, употреба нових справа п машина, примена агрохемиских проналазака, груписање парцела и дељење заједничког поседа, удруживање пољопривредника и стручну наставу, побољашње катастра. С друге стране, држава је мапо учинила за очување и увећавање сељачког сталежа и избегавала је да се умеша у регулисање цена пољопривредним производима у корист сељака. Другим речима, читав држдвни аргарно-политички рад је ишао на увећање производње, и то је користило поглавито већим поседницима, док су пољопривредни радници и сиромашни сељаци и даље остали без земље, а цене аграрних производа и сељачког рада остале су ниске. Либерализам је у пуној снази, и њега подупиру не само капиталисти и буржоазмја, него и сами индустриски радници. Социална демократија, баш као и буржоаска, имају симпатија само за град и разумевања само за индустрију и трговину. Биће потребан онај велики потрес од америчке конкуренције пољопривредна криза 80-тих година —■ па да се држава вшпе заинтересује за земљорадњу. У овоме смислује деловало и враћање Бизмарково на начело јаке, ауторитативне државе, која се активно меша у привредне односе.
Долази се до новог сазнања; сеоски живот је извор нације, без кога би она брзо угинула; сељака има све мање, и треба их не само
1 О романтнчарима као пријатељима сељаштва, вид. Wygodzinski у цитнраном Vierteljahrschr., 1913, сгр. 262 и passim, и Е. v. Philippovich, Die Entwickl. (I. wirtchaftspolitischen Ideen im ig. Jahrh., 1910, crp. 6 и даље, као и цитирану студију G. v. Below-a, стр. 717—724.
25
ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ