Аграрна политика

чувати, већ множити и неговати. се социална и политичка важност тога света, док се у исто време почиње страховати од хипертрофије индустрије и депопулације. Забрањује се или отежава дељење и цепање имања, дискутује се о преимућствима великог, средњег и малог поседа. Уводе се заштитне аграрне царине (од 1879). Држава се све више смагра као једна затворена економска област која мора сама себи бити довољна, нарочито за властиту исхрану (аутархија), Велика пажња се обраћа на организацију кредита, ка националну колонизацију, на пољопривредну наставу. Сав тај рад је у још већем обиму настављен после Светског Рата, јер се тек тада открила сва важност аграра за Немачку, која је тако лако могла битн блокирана и издвојена од осталог света. 1

6) Енглеска.

Енглеска има врло заннмљиву аграрно-политичку историју. Као на ретко којој области јавнога жнвота, овде су Енглези ишли из једне крајносги у другу. Врло рано су практиковали слободан извоз жита и ако га нису никад имали довољно. Први су извели ослобођење сељака од феудалне везаности. Затим су потпуно занемарили пољопривреду, да би јој се вратили тек у почетку 20. века, кад је већ било доцкан, јер је сељачки сталеж скоро уништен, или сведен на најмању меру.

Већ у 15. веку налазимо у Енглеокој заштпту произвођачз хране, чак неку врсту аграрне заштптне дарине (1463). Под Тудорима, враћа се стари систем, повољан за градове. У 17. веку, опет се повлашћују произвођачп: од 1660 срећемо заштптну царпну, а 1689 донесен је чувени закон о премпјама на извоз жпта. Откуда те промене ? Оне су последида политичког стања. У Немачкој су властелини фпнансиски завпсни од градова, п зато забрањују пзвоз жита; овде, енглеска влада помаже пропзвођаче, јер јој треба њпхова помоћ. Средпном 18. века, градска буржоазија почпње да јача, услед појаве индустрије, п онда настаје борба пзмеђу пропзвођача хране, којп траже заштптну царину, и хгадустриског становнпштва, које захтева слободан увоз хране у ову све мање аграрну земљу. То је чувена, дуга и мучна борба око т. зв. corn law-a., која се средином 19. века завршава дефпнитивном победом индустриалаца. Романтични покрет у литератури нпје у Енглеској пмао ни за цпљ ни за последицу да подиже углед села п земљорадње.

1 Georg v. Belovv, Mittelalterische Stađtwirtscha)t u. gegenwarti°e Kriegswirtschaft, стр. 39, 40 н даље. Sering, „Agrar- und lndustriestaat“, Wortereuch d. Volkswirtscha)t, 3. нзд., 1. стр. 48 н даље.

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ