Аграрна политика

Остале европске државе имају више или мање сличности са Немачком, Енглеском илн Француском, те их нећемо посебно овде помињати. у Русији, аграрно питање није било у сукобу између села и града, између аграра и индустрије, као на Западу. Овде је оно било на чисто сељачквј основи: борба око својине над земљом. Зато се у Русији историја аграрне политике поклапа са историјом аграрне реформе, т. ј. са личним ослобођењем сељака и дељењем земље, односно са изграђнвањем слободног сељачког поседа. Још једна особеност Русије; сеоска зеиљишна општина, мир, која је постојала од вајкада, аза последњих шесет година претрпела велике промене, док најзад није укинута, за време бољшевичке владе.

Новија испитивања су показала да су у Русији, као и на Западу, земаљски великаши становали у градовима, били по струци војници, у унутрашњости Русије бавили се трговином, ау. балтичким крајевима, морепловством. Они имају велика пољска имања, али се на њима настањују тек доцније, после 13. века. Онда почиње систематско уређивање градова, по немачком систему, а словенско племство напушта градове и предграђа, и претвара се у витешки аграрни сталеж, док се у варошима развија прави грађански сгалеж. 1

Све до средине 19. века, у аграрпим односима Руоије није било скоро никакве промене. У разним губернијама било је вгше буна, али оне су све крваво угушене, а резултата нпсу дале. Под Петром Великим и Катарином II довођени су колонисти из Немачке, укинуте су унутрашње даринске гранпце, колонизовала се Мапа Русија и Јушна Русија (кнез Потемкин). Доцније се, -—■ без одређених аграрно-политичких ниљева, али са знатним последицама, почео насељавати Сибир. Прва реформа већега стила изведена је 1861 године, под Александром 11, и она је сељацима донела личну слободу , остајући у свему другом на пола пута: власнички односи нису били регулисани, као ни стварни основи производње. Сељачко питање и даље је постојало. Њега су поред оскудице у земљи (за сељаке), компликовали још и следећи моменти: заједнички пос.д , распарчаност парцела , веома примитивна техника (коју је одржавао и сам «мир»), несигурна и променљива исељеничка политика владе, која је час помагала час забрањивала одлазак сељака у градове и у иностранство.

Све је то изазвало на руском селу страховито осиромашење, напуштање пољопривреде у масама и прелазак у индустриски и занатски рад, код куће или у варошима. Ни јача колонизација Сибира после грађења велике сибирске железнице (1892), ни извесно финансирање сељачког откупа није могло да реши

1 Казимир Теменецки у Slavia Occiđentalis, I, 1-51. Цит. Т. Тарановски Архив, 1928, I, 235—238.

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ