Аграрна политика

ЗАКЉУЧАК Будућност аграра

Пољопривреда је најзад успел а да се афирмира. Не више осетљивошћу песника и филантропа, нити услед увиђавности државника, већ својом властитом снаго.м. Као снабдевач храном, сировинама, људима;као г.отрошач индустрије, заната и трговине; као друштвени и политички чинилац, пољопривреда данасстајеу ред са другим гранама радиности, сељаштво упоредо са осталим људима. Шта више, појављују се тежње да оно гфеђе у офанзиву, и даза себе затражи као у мисли физиократа врховниположај. На супрот сувишном индустршлизму 19. века, ставља се аграризам 20. века. Као гротест против претераног развијања градова,истиче се лозинка: натраг селу. Место хемиске пилуле за човекову исхрану о којој се сањало до недавно данашња физиологија и хитијена избацују заповест: што више зеленила, сокова, корења, свежих плодова. Најзад, не више концентрацијаи централизацијау капиталу и раду, већ децгнтрализација.

У самом аграру, вредности су претрпеле велике измене. Није вкше циљ да се постигну што веће цене и тако највиша рента, безрадни доходак за мали број људи, већ да се запосле и исхране људи, и да се подигне њихов ниво живота.

Шта све то значи? Је ли избијање и јачање arpapa угућено гротив индустрије и против градова, против хемије и против рационалне организације? Да ли ће се, одиста, друкчијим уређењем у пољопривреди,успети да укине рента и безрадна добит, предузимачка и посредничка? Дали теориско афирмирање аграра значи једно ново схватањеживота и један нов друштвени поредак? Речју,дали аграризам брани интересе пољопривредника у циљу да потиуно искључи инду-

Д. Јовановић, Аграрна Политика 28