Аграрна политика

је са старим сељачким паролама, које су биле неко време потиснуте Столипиновом реформом .ЈСадети су тражили да_сва приватна и јавна земља припадне сељацима, алиуз откуп, и да коначно решење аграрне реформе изврши Уставотворна Скушитина. Мењшевици и социатреволуционари су били за исту солуцију, али без икакве накнаде власницима. Бољшевици су тражили да се одмах и без икаквог откупа сва земља преда сељаштву. У Привременој Влади, кадети су остали при своме схватању о припремном и провизорном раду на аграрној реформи. Радиле су многе комисије, али је највећи део посла извршен у самим општинама. Сељаци су схватили ствар на свој начин: они су међу собом делили земљу, не обзирући се на владине препоруке. Добро им је дошао један мали закон којим су укинути сви органи за спровођење Столипинове аграрне реформе. Бољшевици, чим су дошли на власт, 7. новембра 1917, издали су један „аграрни декрет", који је у ствари био онај што су га израдили социалисти револуционари. Логичан са гледишта ових последњих, он је био противречан са бољшевичким идејама: одузима својину над земљом поседницима, али не „обичним сељацима и козацима"; с друге стране, укида у опште својину над земљом. Противречност долази од разлике која се прави међу богатим и обичним сељацима, и коју ie врло тешко поставити. 0 оштети у опште нема ми помена. Приватна свотша над земљом се укида, и сва земља, приватна и државна, прелази у један народни „земљишни фонд", тачно по замисли социалиста револуционара. {Прави се дакле разлика између државе и народа.) Из тога фонда даје се одговарајућа деоница свима грађанима који земљу сами раде, према броју радних снага у породици, али не у својину, већ на рзд и употребу.

Дефинитиван резултат бољшевичке реформе још се јасно не види, и ако је прошло десет година од њеног спровођења. Рекло би се само да се данас у Русији ствара, у пркос свима напорима владе да производњу организује на комунистичкој бази, једна нова класа сељачких поседнта. Али ie исто тако јасно да се ова класа „разликује од оне коју је хтела да створи Столипинова реформа." 1

3. Балканске земље.

Балканске земље чине, у историји аграрне политике, неку средину између западно-европских држава и Русије. И по своме географском

1 W. D. Ргеуег, loc. cit., стр. 95. Pierre Jousse, Les tendances des геformes agraires dans V Europe centrale et meridionaie (1918 —1924). Кан 1925. Jean Lescure, La rćvolution russe, le bochevisme, communisme et N. E. P. Париз, 1929.

31

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ