Аграрна политика
положају и по социално-привредној структури, оне су на прелазЈг између градско-индустриске цивилизације Запада и сељачко-аграрног Истока. Утицаји грчке и латинске културе оставили су видних трагова у многобројним градовима, тржиштима и трговачким каналима, којих нема у Русији. С друге стране, претежно пољопривредне и ретко насељене, оне нису имале да решавају тако одлучно као европске државе питање села и града, пољопривреде и трговине. Њихова arpapна политика, у колико је о гоме могло бити речи све до почетка 19. века, имала је дакле елемената западно-европских, у толико што је постојало неко струјање између градова и села, али је ипак ту, као у Русији, главно питање био однос између сељака и спахија. У Грчкој, у Маћедокији, у Хрватској, у Румунији, па и у Босни,. било је кроз цео Средњи Век знатнихградова, док су Бугарска, Србија и Црна Горабиле ретко насељене, скоро искључиво сточарскеземље. И док је у првима било извесних рудимената новчаке привреде, дотле су ове последње живеле у скоро потпуној натуралној привреди, у многобројним сеоским задругама, које су саме израђивале све што им је било потребно, купујући нешто гвожђа и соли на годишњим ca'мовима. Украјевима старије културе, са градским центрима, постојао је сукоб између села и града, и он се, као и у Европи, решавао редовно на штету пољске привреде. Сељаштво је било под Турцима, односно под Аусгријанцима, под влашћу западно-европског или византискотурског феудализма. Спахије су живеле по градовима, а њихови надзорници су узимали од сељака дужне давке и терали их на кулуке и работе. Ни о каквој зашгити, ни о каквој аграрној политици у корист сељака нема ни помена
Било да су остали на својим домовима и под турском најездом, пли да су се приближили аустриској п мађарској граници пли је прешли. балкански сељаци су бплп тешко експлоатпсанп. С времена на време дешавале су се сељачке бунг, нарочито у току 16., 17. и 18. века: 1573 са Матијом Губцем, 1644 у Божјаковпнп, 1653 у околинп Сиска, и многе друге, које су се све свршавале у крвп, без резултата за сељаке. Тек у 19. веку настаје за њих негде веће г негде мање олакшање.
а) Под Аустро-Угарском. Хрватска и Словенија користиле су, заједно са осталим земљама Монархије, реформе Марије Терезпје и Јосифа II у 18. веку. Још бољи је био положај т. зв. слободних сељака, којих је у «пречанскпм» крајевпма било две врсте: 1) хрватско сељачко племство , остатак некадашље родовске и жупне органи-
32
ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ