Аграрна политика

зацпје, која се нарочито очувала у Туропољу («племенита опћинатуропољока»);2)сељаци пз војничке границе или «крајине», којп су уживали нарочпте слоболе и повластице од аустриских или угарских властп (од 1630 до 1873 и 1881), у замену за чување гранпце од турске навале, од мора до река Саве, Драве и Дунава, па преко Баната до транеилванских планина. 1 Ослобођење кметова у северним земљама извршило се врло споро и у многим етапама, и то више из побуда финансиске оскудице него ради социалне правде. Држави је требало новаца, и она их је могла добити само ако од кметова начини слободне сељаке и пореске платце. Од 1680. године почели су се појавЉивати разнп «патенти», који су ублажавали положај сељака, п приближавали их све више слободној својини земље коју су радили. Док је Марпја Терезија само ублажавала положај кметова, њен син Јосиф II радио је на укидању кметова. Инспирисан физпократским теоријама, он је хтео да спроведе «јединствен порез», и то у новцу, заснован само на продуктивности земље, место дотадањих многобројнпх давки у натури. Ова напредна, скоро револуционарна политика просвећеног апсолутисте наишла је на страховит отпор, и после његове смртн 1790 све се вратило на старо стање од пре 1781. Тек после буне и рата од 1848 године дошло је у аустриским земљама (Словенија) до извођења тих рефорама; укидање личне зависности, слободан посед, укидање властелинских монопола, такса и кулука, свеуз откуп, чије плаћање је олакшано доцније (1851) нарочитим кредитним заводима и протегнуто на 40 година.

У крајевима под мађарском управом, ослобођење је ишло нешто друкчије. Реформе Марије Терезије и Јосифа II овде су имале још мање усдеха него у Аустрији. Факултативнп откуп сељади нису могли да обаве, јер су били без средстава. Хрватски национални племићи су се борили за хрватски језик, али не и за ослобођење сељака, које су и сами експлоатиеали. Они су чак у томе заостајалп иза мађарског племства, којеје, на челу са Лајошем Кошутом, прокламовало укидање кметства, као паролу у борби против Аустрије. Хрватски племићи су тада стали уз Аустрију, док су Срби помогли Мађаре: зато су српски сељаци у Војводини дошли пре до економског ослобођења него хрватски. У Хрватској и Славонији, национално племство отежавало је процес ослобођавања кметова. Ови су међутим били до крајности узрујани вестима о променама свуда около. Тек проглас бана Јосипа Јелачића задовољио је њихове душе (25. априла 1848), јер ie он доносио старе «народне правице», укидао кметство, терет и кулуке и давао сељацима све урбаријалне земље с тим да «сваки кмет постаје сопствеником

1 Видн ближе податке и' библиографију: Милан Ившић, Les problemes agraires еп Vougoslavie, (Париз, 1926), стр. 28—52,

33

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ

Д. Јовановић, Аграрна Политика. 3