Аграрна политика
своје деонице», остављајући властелину само његову баштину; властелински монополи су предани општинама; одштету властеле узпма на себе држава; заједннчке шуме и пашњаци остају сељацима на заједничко уживање; на властелинским пак сељаци имају право испаше и сече дрва за гориво. Ово је био компромис, и он је изазвао незадовољство и злоупотребе са обе стране. Доцнпје су сељачка права смањена: испаше и горосече на властелпнскпм пмањпма су укинуте, а сељацпма су додељени (сегрегацијом) терени често без пкакве вредности. Тако је положај хрватских сељака остао врло тежак, тежи него за Србе у Војводпни и за граничаре. Унутрашња политика и законодавство су још више отежали тај положај пуштајући да се распадне крвна задруга, и да се сељачка имања цспају п деле до у бесконачност. После нагодбе од 1868, којом су Хрватска п Славонија ушле у састав Мађарске, тај двострукн процес је само настављен. Градска буржоазија п ннтелигенција већпном странци немплосрдно су експлоатисали хрватско сељаштво и убрзали његово оспромашење. Тек последњих годпна 19. века јавила се пзвесна реакцпја у корист очувања породичног сељачког газдинства: гарантија земљишног мпнпмума (законп од 1889 и 1902). Алп је већ бпло доцкан. Распадању задруга п ситњењу сељачких пмања додала се и пољопрпвредна криза услед филоксере и тешкпх намета. У градовима се развпјала само туђинска госпоштина, а прпвредни жпвот је та ворио, п чак назадовао, те Је и прелазак сељака у варош бпо немогућ. Остајало је једпно сељење у Амерпку. 1
б) под Турцима.
Под турском управом , балканско сељаштво се развпјало оасвпм друкчпје. У Грчкој, Маћедонпјп, Бугарској, Србпјп и Босни, Турци су затекли један феудалнп режпм византискога типа. Првобптни «банови» п «жупани» још под Душаном прогласплп су се за «властелпне» и прпсвојили себп средње-вековне феудалне привилегије, слпчне онима на Западу п у Византији. Турци нису донели собом један прави феудалпзам. Остављајући на њиховим поседима само оне племпће којп су нрнмпли Мслам (Босна п Маћедонпја), рнп су отерали или унпштпли све друго племство, а самп су завели једну впше војничку организацпју. Ма да је у неколпко п ова организација потсећала на феудалну, ипак је остављала сељацима већу економску слободу, контролишућп их пз далека, експлоатпшући их мање систематски п мање лрецпзно него што је то чинпло нацпонално племство на Западу п на Северу. Тако се може рећи
1 Мађарска иривредна политика, а нарочито саобраћајна, пшла је на упроИашћивање хрватских градова (Карловац, Сисак, Сењ), а подпзала је мађарску луку у Фијуми. Индустрија се нпје могла створитп, а „Хрватско грађанство је (1896) поништено у своме полету". Педесетогодишњица Трговачко-обртнтке коморе у Загребу, 1852—1902. Загреб, 1902, стр. 74.
34
ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ