Аграрна политика
наца; 3) прелажењем кметова на државне земље, које су добнјали у слободну својпну. Свеједно, све до 1910 године 3 / 5 ораће земље припадало re агама и беговима, којих је бнло свега 10.463, док је сељака-земљорадника (слободних, кметова и полуслободних) било 252.168 домаћпна. Сељалкп поседи су били до крајности иситњени , нарочито код слободнпх сељака, где више од половине нису достизали 2 хектара. Отуда је и овде настало велпко исељавање, док је производња била и остала на врло ниском ступњу. За последње две године пред Светски Рат откупило се неких 13.000 кметовскпх породпца, али то ослобођење је било само фиктивно, пошто огромна већина није била у стању да плаћа предвпђене ануитете. А остало је још 93.000 кметских породпца, које нису ни покушаледасе откупе. 1
в) Ослобођене државе.
У ослобођеним балканским земљама (Србија, Грчка, Румунпја, Бугарска) процес сељачког ослобођења је ишао много брже. Ма да су устаници увек истицали своју оданост султану, п чак у спахпјама тражили своје савезнпке и помагаче у борби против дахнја, ппак је са политичком слободом и самоуправом долазила п економска еманципацпја. Под Милошем, сељаци су избегавали да плаћају спахијама десетак, и Милзш их је, —-поред свих изјава лојалности, утоме храбрио п помагао, а спахпје тиранисао, оудио им, па их и кажњавао. Веће спахије међутим штедио је и обвезивао поклонима. «Добрима даватп, саветовао је он сељадима; друге сатерати у Београд.» Са десетком нека се не журп, и нека не дају све на једанпут. 2 Срби су искористилп пријатељство спахија у почетку, а после су их терали као праве злотворе, одбијали десетак, заузимали им земље. Правно, спахиски однос је у Србији раскинут ферманом од 26. октобра 1833: сви Срби су постали сопственицима земље коју су држали, а од Турака у поседу су остали само они који су имали тапије. Са њима су се Срби нагодили, плаћајући им закуп или неку врсту десетка. Нове захваћене земље припадале су онима који би их први заузели. Доцније, приликом напуштања градова од стране Турака, под Михајлом, и 1878, после Берлинског Конгреса, кад су Србији придодата трн округа, и то су окрузи са чифлицима, где је постојао прави феудални однос између ага и сељзка, —■ увек је предвиђана накнада господарима, и то од стране сељака, које је држава имала кредитирати из једног спецчалног аграрног зајма од 1891. Ga малим изузетцима, Турци обнчно ништа нису добили, док су сељади постали власницима земље коју су дотле радили.
1 Milan Ivšič, Les problames agraires en Vougoslavie, стр. 228-242. Литература. —• Д-р Лујо Нопак, „Кметству слични односи у Б. Х.“, Архив, (1921), стр. 41-55. 2 В. и Н. Петровић, Грађа, 1, 251, 252; 11, 198, 199, 262, 263, 282. Мих. Гавриловић, Милош ОбреновиТг, 11, 77, 78, 365-367, 380, 381.
37
ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ