Аграрна политика

(Закон од 20. јуна 1907 опроотио је сељацима све још преостале ануитете.) Пашњаци су остали општинама, а шуме држави.l У Бугарској , ослобођење је дошло много касније, тек после Берлинског Конгреса (1878). Али већ пре тога, турска власт је слабила, и Турци су се у масама селили. Бугарски сељаци су све више силазили пз планина и збегова, заузпмали или куповали напуштене аемље, од сточара постајали вемљорадници и од чифчија слободни сељаци. Земља се све више тражила и њена је вредност расла. Сву своју уштеђевпну сељак је давао да купи - што већи комад земље. Помоћи у томе ни од куда није добио. Митхад Паша био је основао и завештао сељацима неке «земљорадничке касе», али оне су по одласку Турака разграбљене и разорене. 2 Село је било слободно, али спромашно, жртва зеленаша, маловарошких пискарала, и нарочито државе, која се тек стварала и требала је много новаца. Ратови су били исцрпли сесско становништво до краЈњих гранпца, тако да Је за порез морало да продаЈе Једина богаства коЈа брзо могу да се уновче: с току и дрво. Као у СрбиЈи у псто доба, овде Је настало истребљпвање стоке и немилосрдна сеча шуме. Тако су поткопавани сами темељи пољопривреде. Сва заузета организовањем државе, стварањем чпновнпчког кадра, школа и воЈске, влада није имала нп времена нп средстава да се посвети сељаштву и пољопрпвреди. Под утицаЈем новчане прпвреде коЈа је почела бугарско село, као и српско у то доба, губпло Је своЈе патриархалне облике, а нарочито се распадапа задруга. Градско становннштво се увећава врло споро, али се увећава, и то не само својим природним множењем, већ нарочито придоласком сељачких маса. За разлпку од краЈева преко Саве н Дунава, у Србији и у БугарскоЈ национални сељачкп елементат све впше потискује у градовима.странце и староседеоце. Од школованих сељачких спнова, од сеоских занатлиЈа и трговаца коЈп успеЈу, наЈзад од пролетаризованих сељака, градовп се пуне_ свежим елементима. Село се међутпм стално екремира, скпдају му се_ врховп, напуштаЈу га наЈбољи, наЈактивниЈи, наЈинтелигентшЈи. Отуда у Србији и БугарскоЈ две последице, коЈих нема у севернпм краЈевима: 1) градови су национални, са све мањим процентом странаца; али 2) село остаЈе на врло ниском ступњу технике и културе, без своЈе елите, без своЈе традициЈе. Живот на селу се отуда у ЗападноЈ СрбиЈи на пр. сматра као Једна осуда, Једно проклество, кога се треба спасти што пре. Земљорадња ниЈе овде Једно стародревно традиционално занкма-

1 Слободан Јовановић, Устаеобранитељи и њихова влада, стр. 78 и даље; Београд, 2. изд., 1925; Влада Нраља Милана, 11, стр. 2—3; Београд, 1927. 2 Д-р П. Кпранов, Б’лгарското земеделско движете, стр. 6-15; Софнја, 1927, М. Markov, Agrarwesen und Agrarverfassung Bulgariens. Берн, 19U - 6 стр.

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ