Аграрна политика

Ebe, већ као нека прпвремена професија, на путу из номадског сточарства у градскп угоднији и човечпији живот.

Иако мање него у северним крајевима Југославије, па и у Грчкој, Маћедонијн и Босни, у овим земљама Бугарска, Србија, Рулгунија све више се поставља супротност између села и града. Борбу за ослобођење водили су сељаци, —јер националне буржоазије није било. Али чим се организовала држава, она је почела повлашћивати градове. Још у Милошево доба, грговина и занати били су резервисани за варошко становништво. Забрањује се отварање сеоских дућана, води се борба против торбарења. 1 Док је у Војводини слобода трговине на селу (поред других узрока) омогућила стварање великих села, често већих него многи градсви у Србији (Апатин, Сивац, Врбас, Бечеј, Србобран, Меленци, Драгутиново, Баваниште и т. д.), дотле су села у Србији остала незнатна, растурена, бедна, примитивна. Први закон који је донела сељачка радикална странка, чим је дошла на власт, био је закон којим се одређује где се смеју а где не отварати сеоски дућани, ион је био на ппету села. У другим земљама, дате су једнаке могућности за развитак села и града, и постигнуто је да „активни појединци села, често пионири привредног напретка, нису имали потребе да напуштају село, и ово није осгало без својих најспособнијих чланова." 2 Коднасјеу 19.в.вођена обрнута политика, укорист градова, наштету села. НаЗападу су се градови стваралптокомнеколико векова, радом појединаца и лаганим гомилањем богастава. У Србији и Бугарској, градови су стварани за неколико десетина година, тешким наметима на околнесељаке (трошарине, таксе, калдрмине, пнјачариие, ка!lтарине и г, д.), обичном пљачком, најпре трговачких а после и финансиских зеленаша, и великим порезима за чиновнике и за војску. Београд и Софија су већ врло рано (после 1790) наплаћивалп од сељака „ђумруке" и „бач" и при уношењу у град и прн изношењу ма чега из града. 3 Још онда се приметило

1 Д-р Тихомир Ђорђевић, Из Србије Кнеза Милоша, стр. 21; Београд 1922. Исти, О еснафима. Акт књаж. канцеларије-од 26. јула 1820: Ко је хтео да тргује, морао се преселити с радњом у вароши. Установио је вашаре, наплаћујући таксу за ■„бујрунтију" коју је издавао везир. За отварање дућана у градовима издао је за четкри године (1831-1834) свега 59 објава. М. Пегровић, Финансије, I, 355; 111, 78, 79. В. и Н. Петровић, Грађа, 11, 448. 2 Д-р Мојо Мирковић, „0 начелу слободе v унутрашњој трговини", Летопис, дец. 1929, стр. 393. 3 Орнгиналан акт Бећир-паше о уређењу Београда, утврђен са српским кнезовима, налази се у Држ. Архиви (Народна Канцеларија, 1819, прилози 9). Вид. и Србске Новине, 1856., бр. 59, 67, 69.

39

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ