Адам Бид

АДАМ БИД 69

Па ипак, да кажемо нешто парадоксно, егзистенција безначајних личности има врло важних последица у свету. Може се рећи да оне утичу на цену хлеба и висину радничке наднице; изазивају код разних темперамената разно, рђаву ћуд код само. живих, јунаштва код добрих, да дакле на разне начине играју не малу улогу у трагедији живота. Ето и тај лепи, племенити свештеник, пречасни Адолф Ервајн, да није било те две сестре уседелице, његова би судбина била сасвим друкчија. Он би се, врло вероватно још у младости, оженио лепом девојком, и сада, кад му напудрована коса испод пудера одиста седи, имао би одрасле синове и кћери; укратко, имао би оно благо које је, каошто се мисли, најбоља награда за сав мучан и трудан живот на овом свету. Овако пак, с годишњим приходом свега седам стотина фунти годишње, не видећи начина ни могућности да издржава своју отмену матер и своју болесну сестру, да не рачунамо и другу сестру, која се обично спомињала без икаквог придевског додатка, да их издржава онако како им доликује по рођењу и навикама, а у исто време да брине још и за своју жену и децу — остао је и у четрдесетосмој години нежења не правећи, уосталом, од тог одрицања никакву заслугу, и одговарајући, насмејан, онима који би то додирнули, да на тај начин може себи да дозволи много што шта што жена не би дозволила. И он је можда био једини човек на свету који своје сестре није сматрао неинтересантнима и сувишнима; он је био од оних широкогрудих и благих људи, које никад не спопада ни ситна, ни срдита мисао; епикурејац, ако хоћете, без одушевљења, и без пргавог и тешког осећаја дужности; па ипак, каошто сте видели, човек који је имао доста фину моралну жицу да у свако доба осети сажаљење према тихим и монотоним страдањима. Због широкогрудости и благости у њему, он просто није умео да види тврдо срце своје матере према њеним кћерима, што је, стварно, врло лако падало у очи још и због велике опреке према оној милошти коју је стара дама гајила за свога