Адам Бид

88 ЏОРЏ ЕЛИОТ

љења и заобљавања длановима руку; и још ваздан ситних послова око довршавања, који се никако не могу извести без пућења уста и игре црних очију. Па онда и само масло као да додаје неке чари: тако је чисто и мирисно, и испада из калупа тако лепа и чврста облика, као бледо жути мрамор. Поврх свега, Хета је била нарочито вешта у изради масла; то је био једини њен рад који њена ујна није подвргавала оштрој критици, те га је- она радила са свом грацијом праве вештине.

— Надам се да ћете доћи на велику свечаност која ће бити тридесетог јула, госпођо Појзер — рече капетан Дониторн, пошто се довољно надивио млекарнику, и рекао неколико на брзу руку нађених напомена о шведској сточној репи и краткорогим кравама. — Ви знате шта је тог дана, и ја желим да ви будете од оних гостију који ће први доћи а последњи отићи. Жоћете ли ми обећати две игре, госпођице ЖХета2 Ако не добијем ваше обећање сада, тешко ћу имати изгледа, на сам дан забаве, пошто ће се сви најбољи млади закупници отимати о вас.

ЖХета се насмеши и порумени, али пре него што ће она одговорити, умеша се гђа Појзер, ужаснута од саме помисли да би ма који играч нижег реда

могао истиснути младога сквајра.

| — Ви сте, господине, одиста веома пажљиви, кад толико водите о њој рачуна. И ја сам уверена, кадгод усхтете да играте са њом, она ће вам бити захвална, и за њу ће то бити особита част, ма после више и не заиграла.

— Ах, не, не, то би била суровост према свима младићима који играју. Али две игре ћете ми обећати, јелте2 — " настави капетан, решен да нагна Хету да погледа у њега и да му нешто каже. Хета се поклони, што се најлепше може, и погледавши кришом у капетана погледом полу бојажљивим, полу кокетним, рече:

— Жоћу, хвала вам, господине.

— А ви ћете довести сву своју децу, госпођа Појзер; и малу Тоту, и мушкарце. ја желим да