Адам Бид

АДАМ БИД 89

сва деца са имања буду тамо, сви они који ће бити лепи момци и девојке кад ја будем ћелави, стари господин.

— 0, молим вас, господине, дотле има још много воде да протече — рече гђа Појзер, дирнута што млади (сквајр говори о себи тако једноставно, и мислећи како ће се њен муж интересовати, кад му она стане причати о тој шали високородног господина. За капетана се знало да је пун шале, и он је био јако омиљен на целом имању због своје простосрдачности. Сваки је закупац био убеђен да ће ствари поћи сасвим друкчије кад он једаред узме узде у своје руке; да ће тада бити у изобиљу нових капија, раздавања креча, и попуста десет по сто.

—- Али где вам је Тотаг Хтео бих да је видим — рече капетан.

— Где ли је мала, Хета2 — упита гђа Појзер. — Била је ту мало пре.

— Не знам; отишла је тамо где се пиво ради, код Нанси, чини ми се.

Поносита мати, не могући одолети жељи да покаже своју малу Тоту, пожури у задњу кујну, да је потражи. Али је унапред слутила да ће њу, или њено одело, наћи у стању које неће дозволити излазак пред господина.

— Да ли ви сами носите масло на тржиште, пошто га израдите2 — упита, међутим, капетан.

= 0, не, господине, онб је тако тешко. _ја нисам доста снажна за то. Алик га носи на коњу.

— Заиста не, ваше лепе руке нису за тешке терете. А да ли понекад излазите у шетњу, кад су овако лепе вечери2 Што не прошетате који пут по парку око дворца; сада је тамо тако зелено и пријатно 2 Нигде вас не видим, сем код куће и у цркви.

— Ујна не воли да излазим друкчије него кад имам некуд нарочито да одем — рече Хета. — Али ја пролазим који пут кроз парк у дворцу.

— А зар не идете неки пут да посетите гђу Бест, управитељку дворца» Чини ми се да сам вас једном видео у њеној соби.