Адам Бид

90 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— То није било код гђе Бест, него код гђе Помфрет, собарице мис Лидије. Она ме учи разне бодове и шавове, и како се крпе чипке. Сутра после подне ћу код ње пити чај.

Како је испало да се нашло времена за овај разговор у четири ока, разумећемо, ако загледамо у задњу кујну, где је гђа Појзер затекла Тоту како се добро измазала по носу кесицом са плаветнилом за рубље , и издашно искапала индиго бојом и своју кецељу за после подне. Али у овом тренутку се ипак појавила с матером, која ју је водила за руку; врх њеног округлог носа цаклио се од малочашњег прања водом и сапуном.

— А, ево је! — рече капетан, подиже Тоту и метну је на ниски каменити степен у зиду. — Ево је, Тота! Али како је њено право име 2 Она није крштена Тота

— Да, господине, ми је никако не зовемо њеним правим именом. На крштењу је добила име Шарлота. То је име из породице мога мужа, његова се стара мајка звала Шарлота. Прво смо је почели звати Лота, а сад је то постало Тота. Заиста, то би име пре личило за какво псето, а не за крштено дете.

— Тота је богато име, нема ту шта да се каже. А да ли Тота има и неки џеп — рече капетан, пипајући се по својим џеповима од прслука.

Тота одмах подиже сукњицу, са много важности у покрету, и показа шарен, у овом тренутку сасвим спљоштен џепић. ; .

— Нема нита — рече, погледавши озбиљно на џеп.

— Ништа! баш штета, а тако леп џеп. Али не

мари, ја мислим да ће у мом џепу бити нешто што ће ·

врло лепо звецкати утвојем. Евопет малих, округлих сребрњака; чујте како лепо звецкају у Готином шареном џепу. — Капетан при том затресе џепић са пет парица, а Тота показа зубиће и набра носић у великом задовољству; али погађајући да сад нема ништа више да се добије, ма колико се остало, она скочи са степена, и отрча да се похвали Нанси како јој звече паре у џепу, док је мајка за њом викала: „Ала

знао 1 не