Адам Бид

2 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Али сад је требало да измени у грбу нешто што је захтевало много пажње; звучни глас пређе дакле у тихо звиждукање, но одмах за тим изби опет с новом снагом:

Све што говориш нека је искрено, Савест чиста као ведар дан.

Такав је глас могао излазити само из широких груди; а такве су и биле груди тога снажног и мускулозног, скоро шест стопа високог човека, који је био прав као свећа, и имао дивно усађену главу; кад би се исправио, и мало одмакао да боље разгледа свој рад, изгледао је као војник. Изнад лаката засукани рукави показивали су мишице које би могле добити награду за јачину; па ипак, дуга и витка шака, са широким врховима прстију, одавала је вештину за финије радове. По својој чврстој и снажној грађи, Адам Бид је био прави Саксонац; али као угљен црна коса, која се У толико јаче истицала што је на њој била капица од хартије отворене боје, и смео поглед црних очију које су светлиле испод пуних, оштро оцртаних и покретљивих обрва — доказивале су да у њему има и келтске крви. Лице је било широко и снажно клесано, и у моменту мирног израза имало само ону лепоту, које има лице доброћуд а, поштена и интелигентна човека.

На први поглед се могло погодити да је радник д) Адама његов брат. Он је скоро исто тако висок, има сличне црте лица, и исте боје су му коса и кожа; али та јака породична сличност само је више истицала очевидну разлику у општем изразу лица. Сетова широка плећа нешто у се мало повијала напред; очи су му биле сиве; обрве мање пуне, и мирније, него у његова брата; а поглед му није оштар и смео, него благ и питом. Кад је скинуо капу од хартије, видело се да његова коса није тако оштра и густа као Адамова, него ретка и таласаста; испод ње се јасно истицало истурено чело над обрвама. :

Сеоски скитачи били су увек сигурни, да ће добити коју пару од Сета; Адаму су се врло ретко обраћали.