Адам Бид

АДАМ БИД 3

Шум алата и Адамову песму прекиде најзад Сет, који, подигавши врата на којима је пажљиво радио, прислони их уза зид и рече:

— Ето! Свршио сам данас ипак своја врата!

Сви радници подигоше очи; Џим Солт, људина риђе косе, кога су звали и Риђи Џим, престаде са рендисањем, а Адам рече Сету, погледавши га изненађено:

— Како2 Зар мислиш да си готов с вратима2

— Него шта — рече Сет, изненађен таксђе Шта им још недостаје 2

Одједаред прснуше у смех остала три радника, а Сет се стаде обазирати у чуду. Адам се не придружи _ смеху, само му стајаше лак осмејак на лицу, кад рече, много мекшим тоном него малочас:;

— Па заборавио си попуне.

Поново се захори смех кад се Сет пљесну длановима по глави и поцрвене као рак.

— Хура! — повика један омален радник, зван Вижљави Бен, па притрча вратима и дохвати их. Обесићемо их изнад врата пред радионицом и написати на њима: Сета Бида, методисте, рад. Џиме, дај ми овамо лонче с црвеном бојом.

— Којешта! — рече Адам.-— Остави се тога, Бене Кренеџу. Можеш и ти једнога дана склизнути и наћи се тамо, па ћеш се онда друкчије смејати.

— Причекаћеш за то, Адаме. Далеко сам.ја од тог да ми у главу уђе методизам — рече Бен. Е

— Али ти често улази у њу вино, што је још горе.

Бену се међутим нађе лонче с бојом у рукама; он хтеде већ отпочети писање, и, као увод, нацрта једно: „Селу ваздуху.

— Остави се тога! — повика Адам, спусти алат. и потрча Бену, па га стеже за десно раме _— остави се тога, или ћу ти сад душу истрести.

Бен се затресе под Адамовом железном руком, али, окретан човечуљак, како га је Бог дао, није мислио на попуштање. Левом руком зграби четку из обеснажене десне руке, и учини покрет као да ће да пише левом руком. За тили часак га Адам обрте, шчепа и за друго раме, логна и притиште уза зид. Али сад Сет рече: 1

•