Адам Бид

|

546 НОРЏ ЕЛИОТ

толико далеко преко чињеница ствари, да му је било сасвим излишно њихово познавање.

— Ја сам не читам баш толико новине — напоменуо је, пошто је напунио лулу — и ако би их могао добити у свако доба на читање; јер, мис Лидија их прима, а прегледа их просто за тили час; али зато Милз, он седи крај камина и чита новине од ју“ тра до мрака, а кад их дочита до краја, онда му је у глави још мутније него што је било пре читања. Сад му је у глави ето тај миро којем се толико говори; и мисли човек да просто све зна. „Бог с тобом, Милзе“ — велим му ја — „ти ту ствар. провидиш баш толико колико провидиш кромпир. ја да ти кажем у чему је ствар: ти мислиш да ће тај мир бити особито добра ствар за нашу државу; нисам ни ја против тога — пази добро шта ти кажем — нисам ни ја против тога. Али како ја ценим, има их овде, они горе, који су овој земљи гори непријатељи него што јој је и Бунапарта, и сви мусијери што тапкају за њим. јер, што се тиче тих мусијера, можеш их нанизати на ражањ пола туцета одједаред, као да су жабе |

— Да, да — рече Мартин Појзер, који је врло важно и врло задовољно слушао — никад у свом веку нису они јели говеђину. Не једу готово ништа друго до салату.

— А ја велим Милзу: — наставља Крег — покушаваш ли ти то да ме увериш да неки странци могу више зла да нам учине него наши министри са њиховом лошом управом Кад би краљ Ђорђе показао пут свима њима, па узео управу у своје руке, све би он дотерао у ред. Могао би опет узети Били Пита, ако му је воља. Ја управо и не видим шта нам треба ико други до краљ и парламенат. Све зло долази од оног клупчета министара, то ти ја кажем.

— Ех, погодити — рече г-ђа Појзер, и седе ближе своме мужу, с Тотом на крилу — није лако погодити. Тешко је рећи ко је сатана кад су сви црни.

— А што се тиче мира — рећиће Појзер, а мало нахерио главу као размишљајући, и пушта по дим

иза сваке реченице — ја не знам. Рат је добра ствар —