Адам Бид

550 ЏОРЏ ЕЛИОТ

који и без жене имају о себи такво мишљење, и зато остају вечити момци.

— Богме, г. Креге, сад вам не остаје ништа друго него да се што пре жените, иначе ћете почети важити као стари нежења — рече шаљиво Појзер а видите како жене мисле о маторим момцима.

— Ех — рече Крег, у нади да одобровољи г-ђу Појзер, полажући мнего на своје комплименте не мари, ја волим да видим паметну жену, досетљиву жену, вешту и хитру жену.

— Промашили сте — рече Бартл суво — промашили. Боље пролазите кад судите о баштованству, јер бирате ствари по ономе што је у њима најбоље — што је у њима најбоље. Не цените грашак по корену, ни мркву по цвету. Тако, ето, бирајте и жену: памет њена неће никад много важити, никад неће много важити; а ако је припроста, ваљаће; сазреће и биће кусна. .

— Шта велиш ти на тог — рече Појзер, устурив се у својој столици, и весело погледав у жену.

— Шта велим! — одговори г-ђа Појзер, а очи јој страшно сенуше — велим да је у неких људи језик као покварен сат; не избија да покаже време, него једнако зврчи зато што се у њему нешто покварило. Вероватно би г-ђа Појзер терала и даље што је започела, да се пажња свих не задржа у тај мах на другом крају стола, где је песма, која је почела полугласном Давидовом: „Моја драга је ружа без трна“, постала вишегласна и заглушујућа. Тим, не ценећи много Давидов глас, даде се понети да надјача слабачке тонове, и отпоче силовито „Три вредна косача“. Давида међутим није било тако лако нат-

певати; и он стаде силно подизати гласом, тако да

се у један мах чинило да ће ружа надвладати косаче, кад, неочекивано, стари Кестер, који је дотле седео немо и непомично, пусти неки дрхтав и висок тон, као навијени будилник коме је дошло време да почне звонити.