Адам Бид

ПР

И

АДАМ БИД 551

Алик и његова околина, не имајући никаквих музикалних предрасуда, нађоше да је ова врста концерта сасвим у реду. Али Бартл Масе спусти лулу и запуши уши прстима; а Адам, који је желео да оде чим је чуо да Дајна није ту, устаде и рече да се мора опростити.

— И ја ћу с тобом, младићу, док ми нису прсле уши.

— Ја ћу вас отпратити кући, ако вам је по вољи, г. Масеју — рече Адам.

— Да, да; па ћемо се мало поразговарати — рече учитељ. — И тако те сад ретко кад могу да ухватим.

— Штета баш што не остасте до краја — рече Појзер — ето и остали ће, скоро. Жена им никад не да остати дуже од десет сата.

Али Адам је био решен; опростише се, и оба пријатеља кретоше при светлости звезда својим домовима. — Моја будаласта Викси сигурно да скичи, очекујући ме. Никад не могу да је поведем; г-ђа Појзер би је устрелила очима, па би сирота животиња целога века храмала.

— Ја никад не морам да терам Џипа; он сам окрене кући чим види да ћу ја код Појзерових — рече Адам кроз смех.

— Да, да; страшна жена! — рече Бартл. — Од самих је игала — од самих игала. Али волим Мартина — и увек ћу волети Мартина. А он воли игле, шта ћеш, нека му је Бог на помоћи.. Он је таман добро јастуче за те игле.

— Ипак је она честита, добра душа, ипак рече Адам, — а истинољубива као сунце. Мало је опора према псима кад јој уђу у кућу; али да су њени, она би их чувала и добро хранила. Ако јој, је језик оштар, срце јој је благо. То сам видео у тешким данима. Она је од оних жена које су боље од свога језика.

— Добро, добро — рече Бартл — нећу рећи да јабука није здрава у срцу; али моји зуби трну од ње, трну од ње.