Адам Бид

АДАМ БИД 23

о Богу и кад нисмо чули Јеванђеље, то јест благе вести које нам је Спаситељ наш донео, јер сви ми знамо да све долази од Бога. Зар не кажете сваког дана: „Бићето и то, ако Бог хоће;“ или: „Почећемо косидбу чим Бог дадне неколико сунчаних дана“. Ми сви знамо врло добро да смо у божјим рукама. Нисмо створили сами себе, ни овај свет; не можемо ништа учинити за време сна; светлост дана, и ветар, и жито, и краву што нам млеко даје: све што имамо долази од Бога. Он нам је и душу дао, и усадио љубав између родитеља и деце, и између мужа и жене. Али, јели то све што треба да знамо о Богу Ми видимо да је он велики и силан, и да може чинити што му је воља; покушамо ли да мислимо о њему, губимо се као да се боримо са дубоком водом.

— Али, у ваша се срца можда прокрада оваква сумња: Да ли Бог води доста рачуна о нама сиромашнима2 Можда је он свет створио само ради великих, и учевних, и богатих. А лако му је да нама да оно мало хлеба и одела. Како да дознамо да он мари за нас више него ми за црве и друге инсекте у башти, за лукац и жуту репу које негујемо у башти 2 Жоће ли се он старати о нама кад будемо умирали 2 и да ли има за нас какве утехе и олакшице кад се деси да охромимо, разболемо се, останемо себи остављени2 Он је можда чак и срдит на нас; јер зашто би иначе било пламењаче, рђаве жетве, болештина, и сваке беде и невоље2 Та живот је наш пун беде; и ако од Бога долази добро, од њега, изгледа, долази и зло. Како је тог Какозг

— Ах, драги пријатељи, нама су преко потребне благе вести о Богу; што ће нам свака друга добра вест, ако немамо пре свега овуг јер свему на свету долази крај, и кад умремо, све остављамо. Али кад нас све остави, остаје Бог; и шта би било од нас кад нам он не би био пријатељ 2

Затим Дајна изложи како је дошла блага вест; и како су љубав и намере божје према сиромасима доказане животом Исуса Христа, дружбом његовом с беднима, и његовим делима милосрђа.