Адам Бид

'

22 ЏОРЏ ЕЛИОТ

проповедам Јеванђеље сиромасима.“ Исус Христос је изговорио те речи: да проповедам Јеванђеље сиромасима. Не знам да ли сте ви о тим речима мало више размишљали; а ја ћу вам сад казати своје сећање на оно време кад сам их ја први пут чула. Било је то једне вечери, баш каошто је ова; била сам мала девојчица, а моја тетка, која ме је однеговала, извела ме је била у поље да чујем једнога проповедника, тако каошто смо се сад ми овде скупили. Добро се сећам његова лица; био је то веома стар човек, са врло дугом седом косом; глас мек и диван, какав никад дотле нисам чула. Била сам мала девојчица, и једва сам што знала, а тај ми се човек ипак учинио сасвим друкчији него сви људи које сам дотле виђала; помислила сам да је можда сишао с неба, да би нама држао проповед и рекох тетки: „Хоће ли се он, тетка, вратити ноћас на небо, као на оној слици у Библији 2'

— Тај божји човек био је г. Везле, који је провео цео свој век чинећи оно што је чинио и сам Господ наш Исус: проповедао Јеванђеље сиромасима. Упокојио се пре осам година. Касније сам дознала

много шта о њему; али тада сам била лудо дете, И.

запамтила сам из његове проповеди само једно, то да „Јеванђеље“ значи „блага вест“. Ви знате да је Јеванђеље оно што нам Библија вели о Богу.

— Размислите сад о том. Исус Христос је одиста сишао с неба, како сам ја ојда, као неразумно дете, мислила да је и г. Везле, а сишао је да донесе сиромасима „благу вест“ о Богу. Паи јаи ви, драги пријатељи, и ми смо сиромаси. Одрасли смо у сиро-

машним кућицама, отхрањени смо овсеницом и Жи-

вели смо просто; нисмо посећивали многе школе, нити читали многе књиге, и знамо само оно што се догађа непосредно око нас. Ми смо таман онај свет коме је потребно да чује благу вест. Јер, кад је неком све потаман, он слабо мари да чује вести из далека; али кад је неки сиромах човек или жена у невољи, и кад с тешким напором зарађују насушни хлеб, њима је мило да добију лисмо и да чују да имају пријатеља који ће им помоћи. Истина, сви ми знамо понешто

и а ћи оаниљаввија сиви - ићи. =

пјаваљашти .. 155