Адам Бид

АДАМ БИД 563

— Не, браца, не — она је у праву, а ти ниси у праву. Нема правила које не би некоме од нас било“ криво. Већина жена наноси проповедањем више штете него добра; нема у сваке Дајниног дара и духа; она је то увидела, и нашла за добро да да пример покоравања, а то јој не смета да на други начин поучава свет. Ја се слажем с њом, и одобравам што је учинила.

Сет ућута. То је била стална тачка разилажења, коју су гледали да што ређе додирују; а Дајна, желећи да ту ствар ублажи, рече:

— А јеси ли се сетио, Адаме, да кажеш пуковнику Дониторну оно што су ти наручили да кажеш моја тетка и теча 2 у

— Да, он ће отићи Појзеровима са г. Ервајном прекосутра. Г. Ервајн је дошао баш кад смо о том говорили, и он је желео да пуковник, сутра, не чини других посета до посете твби; рекао је, и био је у праву, да би пуковнику тешко било кад би се једнако виђао, те са овим те са оним. „Ви нам се морате оснажити, то је на првом месту, Артуре, а после ћете чинити што вам ваља чинити. А дотле ћете бити под руком ва"шег некадашњега стараоца.“ — Г. Ервајн је сав срећан што је Артур једном у својој кући.

Адам мало поћута, па онда рече:

— Мучан је био тренутак кад смо се састали. Он никад ништа није слушао о сиротој Хети док се није „видео са г. Ервајном у Лондону, јер писма није добијао на путу. Прво што ми је рекао, кад смо један _ другом стегнули руку: „Ништа нисам могао учинити за њу, Адаме — мада је живела сувише дуго поред свих патња — а непрестано сам мислио о времену кад ћу моћи учинити што за њу. Ви сте истину рекли кад сте ми једном казали: „Има неправди које се никад не могу поправити.“

— Гле, ено Појзера и г-ђе Појзер на капији рече Сет.

— Истина! — рече Дајна. — Трчи Лизбета, дочекај и тетку Појзер. Уђи Адаме у кућу и одмори се. Тежак је ово био дан за тебе.

Крај. 36“