Адам Бид

30 ЦПОРЏ ЕЛИОТ

на грех, и небо почиње већ на земљи, јер између душе и Бога нема облака, јер је Бог вечито сунце.

— Драги пријатељи — рече напослетку Дајна — браћо и сестре, које волим као људеза које је мој Господ умро, верујте ми да ја знам ту велику благодат; и зато што је знам, желела бих да и ви у њој учествујете. Ја сам сиромашна, као и ви; ја зарађујем свој хлеб са десет својих прстију; али нема тога великаша ни великашке који би били тако срећни каошто сам ја, ако се'у њихове душе није уселила љубав према Господу. Размислите шта то значи: не мрзети ништа друго до грех; бити лун љубави за свако створење; не бојати се ничега; бити уверен да се све најзад добро свршава; мирити се са страдањем, јер је оно по вољи Оца нашега; знати да нас ништа не може одвојити од Господа, па ма сва ова земља сагорела, или нас вода потопила, јер нас он воли, и испуњује наше душе миром и радошћу, а ми верујемо да је све што он хоће свето, праведно и добро.

— Приђите и примите ту благодат, драги пријатељи; она вам се нуди; то је блага вест, коју је Исус дошао да проповеда сиромашнима. То није као са богатством овога света: што га више има један, тим га мање има други. Бог је без конца и краја, његова милост без конца и краја:

Она је доступна свим створовима, У изобиљу се даје,

Има је за све, и за свакога,

Има је за све векове.

Дајна је говорила најмање један сат; румена светлост дана на растанку као да је хтела дати неку свечану моћ њеној завршној речи. Путник, који је са интересом пратио проповед, као да се ту развијала нека драма, спремаше се да настави пут, кад Дајна рече: „Да певамо мало, драги пријатељи.“ И док се коњи јахач спуштаху низ падину, разлегаху се гласови методиста, час снажни час тихи, према оној чудној мешавини раздраганости и туге која се садржи у црквеним песмама. — =