Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925
славенске идеје. Прелазак иницијативе у руке Беча лежао је у природи ствари. Тек је Аустрија трајно зауставила надирање Турака, постала њихов најозбиљнији противник, водила неколико успешних ратова а после пораза Турака под Бечом учинила велика освојења у крајевима Угарске и некадањих српско-хрватских држава. Отуда је Аустрија прихватила југословенску тезу, нашла људе који ће да покажу нењу историјску основност и оставила њено извођење под жезло Хабзбурга. Е
Далеко од ове званичне форме југославенске идеје вршио се у дубини слојева народа лаган и простран процес у правцу уједначавања п хармонизирања давно отргнутих и раздвојених српско-хрватских делова изазван миграцијом српског племена од краја XV ma rokom XVI ea.
Дуго је мисија Аустрије у решењу југославенског питања признавања као једино спасоносна и истицана не само од бечких кругова но пи од домаћих људи. У Хрватској се овај проблем до ХТХ века и дуго у њему није узимао у другој форми, У историји нема примера тако одвратног да једна држава без икаквог разлога постојања очува своју егзистенцију преко хиљаду година срествима насилничким и деспотским, Нескрупулозношћу и себичношћу, незахвалношћу и интригама Аустрија је освештала своју дипломацију и двор. И та држава која никад није поштовала дату реч, која није бирала срества да дође до циља истакла се за носиоца југословенске идеје, За оцену духа Аустрије у потпуности мислим да је најбоље да наведем суд који је изрекао велики Хрват Петар Зрињски оштроумно и узбуђено. 1669 пише Зрињски пољском краљу Михаилу Вишцовјецком:
„Аустријска је влада једна базиличка влада, то јест шарена попут базилиска, држећи да има да тражи у немиру других свој мир, у несрећи других своју срећу, а у истребљењу слобоштина и у потпуном подјармљењу Угарске пи Хрватске своју величину и славу. Нема наиме владе на свијету, која би била толико покварена и која би гајила тако погане осјећаје спрам Бога и права народа као што је ова, а код тога је најгоре то; што нема наде, да ће се то икад поправити.) >
Вредност овога суда остала је неумањена до конца живота ове „базиличке владе" с том напоменом да су позније чињенице још фрапантније доказале речену мисао.
Још су импресивније и карактеристичније речи једног царског министра који је почетком ХУШ века, у једном писму грофу Ђорђу Бранковићу, овако објаснио суштину аустријске "државне политике:
„Разлог државни, то је свештеник што не прашта ни 5 1) РОг. Фердо Шишић: Ј. Штросмајер и јужнословенска мисао. С.К.
162:
10