Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

револверима неколико људи успеше да зауставе шумну бузицу уплашене масе. После једног сата све се утиша, и повлачење у реду отпоче. А ноћ се прикрадала са кишом која је „као из кабла лила"“

Ми „штабци“, оптерећени са по једном торбицом, касно смо изашли из Завлаке. Више Завлаке, на једном брегу, стали смо и посматрали плотунску ватру, која је показивала У луку положаје до којих су наши дошли. Одједном у касу дојури једна наша батерија на брег и поче пласирати своје топове. Ми још мало посматрасмо овај страховити кркљанац и продужимо даље. Тек што смо се мало одмакли, а поста-

Ђена батерија _ поче да дејствује. Ишли смо један за другим, гака 8 по блату, крај коморе која је непрестано одмицала, између низа кола која су се журно враћала Завлаци да из профијантског слагалишта изнесу што се може изнети, спасти, под заштитом мрака и наше пешадије која се још налазила на висовима изнад Завлаке. Пут се отегао „ко гладна година“. (Са крајњим напрезањем корачамо, падамо у неке рупе, с муком се извлачимо, хватамо се за левче коњских кола и тако продужавамо пут полако ногу пред ногу.

Не знам кад смо стигли у Осечину. Био је густи мрак. Пак пуне рањеника, оближње куће јадне бежаније. Нигде

ести, А киша постојано пада. Најзад наилазимо на једну, пл т полу-угашену ватру; скупљамо се око ње као погорелци, збијамо се један уз другога, потстичемо ватру угарцима, ћутимо и мислимо: шта ће бити са нашом земљом, са свима нама7 —

Штурм је са штабом Треће Армије стигао за нама и сместио се у кафани, Чујемо да је Завлака још у нашим рукама, и да се из Ваљева форсираним маршем кренула Моравска Дивизија, чувена са својих подвига из прошлих ратова. То нас мало разгаљује, надамо се да ће добро бити, Киша почиње једва једном да престаје, Настављамо пут ка E Јутро нас затиче у сну: спавали смо на голој

алдрми крај једне кафане. Кад смо се пробудули, бежанија je још промицала, а комора се заустављала више Каменице.

Пушчана и митраљеска ватра није се више чула. Борба се води далеко од нас, још око Завлаке. Али с левог нашег крила од Пепке чује се страховита канонада, као да се небо провалило и просуо огањ, Слушамо с неверицом да је „Швабо“ свом силом тамо напао у намери да заломи наше лево крило и на тај начин загрози нашем десном крилу, нарочито Трећој Армији; слушамо те гласове и стрепимо.

Цео дан 2 августа ситуација је била колебљива, али пред нол борба се приводила у нашу корист. Моравци су опет осветлали образ, потисли непријатеља, који се у хитњи