Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

Бегунци

Низ кола п стоке; старци и регрути И мајка са чедом што на дојки ђути По блатњавом друму погребно се креће,

Коз злосутно јато које не зна где не: —

Иде се из свога драгог завичаја, (Остају сва блага и кућица пуста; Али су без суза и без болног ваја Жалостиве очи и ко смрзла уста.

И ако у даљу букте њина села, И у ропство пада отаџбина цела Ћуте, јер је за бол васељена глуха.

Велики у патњи иду њој и носе ћутке крст страдања п у своје косе Уплетени венац оштрог трња суха. Никола Тодоровић.

Мико а оу а

Карегапи + Mihailu Manoiloviću | i |

Tri puta je do sad žarko južno leto Кино obiljem polja ispod tebe, Padinama tvojim veselo je cveto Glog ı jasen beli. I šarene zčbe

Goniše cvrkutom sumor s tvoga čela, Dokle mirno spava tvoja stara šuma, "Tri leta ti me ču Пјик zrna vrela

Ni pucanj topova s Veleškoga druma.

Sad dođosmo opet. Tvoji stari znanci: Plavokosi momci s Toplice i Banjske, Zadrhtaće danas tvoji mračni klanci

1 čuće nam poklič planine Marjanjske

K'o orlovi suri na tvoje smo grudi

Pali danas svesni velikoga Dela,

Mnosi će tu zaspat da se ne probudi, Siope naše redom krv zaleva vrela.

Krik bugarske mržnje čuješ li iz DIS Vidiš kako žure potplaćene čete? Razbiće se one o prsa nam соја,

O topove naše, naše bajonete.