Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

Mukoše planino, natmureni džine, Budi svedok za sva pokoljenja nova: Kako jedan ceo mlad naraštaj Sine Sa verom u Vaskrs svetih srpskih snova, * Iz zbirke „Svetlim ı krvavim tragom“. Milutin Jovanović.

Старац

а пут далек пи незнан, ком краја нема нигде о 4 a}

4

К јим. су пошли исто ратници као и деца Читава сеоба једног народа поворком иде И

У њој један старап погнут, уморен клеца.

Стар је. Његову косу већ је прекрило иње

И самохран је био, али остао није,

Да жив се душману преда. Са торбом — све благо сиње Креће: јер његов дух се не уме да повије.

Млађи га питају: „Старче, куда ти тако сада: Нису сватови ово;.своме се дому врати!

Твоје су трошне ноге за пут на ком се страда; Врати се: тако ћеш, старче, за мање јаде знати!"

Ал старац, горд у болу, рече: „О, децо моја, Моје очи не могу гледати кад душман влада; Душа ми неможе трпет' ропство на добра своја Од ропства мени је лакши и бољи пут свих јада.

Ја идем с вама тамо, па ма нас чекао пако. И туђа земља може моје остатке скрити, Али биће ми много и лакше и боље тако, Јер само њиним робом не могу никад бити“ Миладин Нантелић.

На границама бола

Још једно вече! Онда збогом света Мучене деце премучена мати!

Вихор је с нама, а магла нас срета Ледене стене одмор ће нам дати!

Где клону тела, ту ће сени наше Летети к сунцу из магле п стења. Тамо где преци заморени сташе Почиње снага нашег покољења.

Без крика за чим што пропаде данас, Без црне мисли шта нам носи Сутра, Свесни смо да то Ноћ не лада на нас, Већ само сенка Великога Јутра. – Трифун Ђукић

43