Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

нифестовало је пред аустријским гувернером у Трсту осамдесет хиљада Талијана, од којих је опет добар део исто тако урликао кад су дошли Талијани. Ко умије њему двије.

Усред рата дошао је позив истарским чиновницима Словенима, да се, уз добре услове, јаве за службу у окупираној Србији. И ако би можда оном народу било боље да су му дошли своји место туђих, опет је превладало осећање, да би нагод у Србији гледао у њима помагаче непријатеља. И ни један се није јавио.

Поред свега зла и оскудице, која је г. 1917. и 1918. била ужасна, нада није никад попустила. Светао пример јуначког пркоса дао је један сељак из средње Истре, који је вративши се из интернације добио кћер и крстио је именом: Србија.

П.

И дошао је напокон крај рату а с њим, после мало дана неизмерног одушевљења, најстрашнија депресија. Истру је, номинално у име Антанте, окупирала Италија. Првих дана поступала је обзирно, док није Истру са свих страна затворила и уверила се да отпора нема ни откуд. Онда је показала своје намере. Поновили су се дани почетка рата: сви писменији (Славени, који су у почетку рата били похватани од Аустрије, похватани су на крају рата од Италије, увек ради истог разлога, и одведени у интернацију на Сардинију. Један је сељак одведен, јер му је у кући горело кандило: пред малом сликом регентовом. Настадоше дани тежи од. ратних ; рат је тиштио али је носио наду: армистис је донео: очајање и мрзост опушћења. |

(Од епизода вредно је споменути улаз Талијана у Пулу. Тамо је аустријска флота била већ 30. октобра потпуно у нашим рукама и на ратним лађама вијале су се наше заставе. У пулску луку није било могуће ући, јер је била затворена минама. Међутим је Народно Веће из Загреба радиограмом наложило, да се савезнички бродови имају пустити у Пулу без отпора. Једна је торпиљарка под нашом заставом испловила из луке и крстарила по мору према Венецији све док се није намерила на једну савезничку јединицу. Уговорише да ће се сутрадан састати на одређеној тачци. И збиља сутрадан дођоше четири мање јединице које су, предвођене нашом торпиљарком, полагано и опрезно ушле у луку. После пар дана читао се је у римској „Га Мажопе“ опис тог уласка, у ком се је бомбастичном фразеологијом величала „епска смелост“, којом је талијанска морнарица освојила Пулу !

* “ ~

Истрани су нашли начина и средстава да одашаљу у

Париз једну своју депутацију, обскрбљену свим могућим по-