Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

дацима за доказивање нашег права на Истру, особито на њезин средњи, северни п источни део. Статистика је показивала, да у тим крајевима живи просечно 950 славенског "народа а местимице и 100%/о, Званична делегација није ништа пропустила што би подупирало примену начела народности: предлагала је да се јадранско питање реши арбитражом пред"седника Вилсона или плебисцитом; о јадранском питању штампана је читава литература; држала се пргдавања, пиформисале паришке новине, посећивали државници, Тешко је било водити дипломатску борбу против једне победничке силе заступане у Врховном Већу, која није бирала ни штедила средства против нас. И велика капиталистичка штампа била је под њезиним утицајем. Изузев „Јошта! де Пеђа!5", вођен од нашег одличног пријатеља Огиста Говена и социалистички „Ге Роршаште“, сву је другу штампу ваљал то читати са зебњом, Тако је једног дана освануо у „Temps- ц“ чланак тобожњег неутралног америчког грађанина С. Варенс-а, који је уверавао како се је на своје очи и уши осведочио, да чак п Далматинци хоће присаједињење Италији. Доцније се је сазнало, да су Талијани водили Варенс-а на свом ратном броду у од њих окупирани део Далмације п инсценирали на обалама дочеке, у којима су народ представљали талијански војници преодјевени за згоду у далматинску народну ношњу. Варенс Американац имао је бити адут против Американца Вилсона.

Најтежи морални ударац претрпела је наша ствар кад је Стјепан Радић упутио конференцији мира свој меморандум, којим је протестовао против оснивања државе С.Х. С. ни тражио засебну хрватску државу. Да ударац буде тежи, меморандум је био упућен — талијанској делегацији, која га је немило искористила против нас, објавивши га не само у великој дневној штампи него унајмивши и булварске хумористичке новине („Ге Митол") где се је и карикатурама приказивала апсурдност оснивања државе, у којој се племена дивљачки кољу и неће заједнице, Радић није ваљда мислио, да ће његова писанија најјаче погодити баш Хрвате и то не само истарске Хрвате-у својим консеквенцама него и његове бановинске. „Митолт"“ је истовремено од Талијана добио и обелоданио и списак бановинских официра Хрвата одликованих

борби против — Антанте и повлачио своје закључке : засебна Хрватска, — са извесним коректурама границе — шtendiamoci — постулат је праведан, свет, сакрррросантан,

основан у начелу самоопредељења народа, тек нужно је, да се та царска робиња са што више шума и са Словеначком — intendiamoci — стави барем барем под талијански протекторат или што томе слична.

Еле, какови смо, добро смо и прошли !

Једино место, где су Истрани налазили разу пенања И утехе, била је огромна палата америчке делегације. Узоран