Анали Правног факултета у Београду

тарног феномена, у који су ортодоксии писци полагали толике наде, a чији су утицај умногоме преценили. Утицај финансирања je такође стављен у други ред, док je утицај расположивих капацитета избачен напред. У том општем рашчишћавању и преуређивању треба ce нарочито задржати на обради поглавља о радној снази и о земљишту, ко ja су добила ново место. Те две главе стављена једна уз другу и врло тесно међусобно повезане у анализама, указују на један аспект питања пуне запослености, одн. незапослености, који може бити и за нас од интереса. Пољопривреда претставља један од регулатора броја запослених, како у висококапиталистичким земљама (Енглеска напр.) тако и у индустриски неразвијеним земљама. Пољопривреда може прилично еластично да усиса вишак градске радне снате који je незапослен, а да такође и избаци потребну количину радника. Пољопривреда се појављује као нека врста тампона који треба да ублажи дејство кошунктурног циклуса у висококапиталистичким земљама. Али она такође може да послужи као потенцијални резервоар запослености и код другорочних привредних тенденција, и то како код високо развијених тако и код неразвијених земаља. Ето дакле једног аспекта пољопривреде,' који je за политику пуне запослености од интереса. Израчунавање радног становништва изгледа врло тежак проблем у приликама које владају напр. у нашој земљи. Taj се проблем лакше решава у земљама где je ситуација прегледнија, као у Енглеској, или у другим развијеним земљама Западне Европе. У нашој земљи категорија расположиве радне снаге постаје обухватљива тек кад се изврше претходне анализе социолошко-економског карактера. Потребно je простудирати проблеме сељачке радне снаге којој je потребно да добије извесне квалификадије; квалификовано радио становништво које je везано само за извесне крајеве; изворе миграције становништва и радне снаге, и друге сличив проблеме. И Робинсон посматра утицај резервне армије рада на запосленост али таква анализа за примену на наше прилике треба да се модифицира појмовима латентне незапослености, коју она само додирује. Анализе Цоан Робинсон постају применљиве, и могу да послуже као подлога за даљу разраду, како развијених капиталистичких, и неразвијених аграрних, тако и земаља са другим друштвеним уређењем. Предраг Михайлович■

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА