Анали Правног факултета у Београду

105

ПРИКАЗИ

Taj последњи одељак трећега есеја може се и сам сматрати као есеј. У њему je она „извршила обрачун“ са теориским наслеђем. Она je y њему покушала да покаже шта je од теоретичара, бивших и савремених, укопчала у свој систем. Осим Марксу, нарочиту пажььу je посветила савременицима који се такође баве динамичком анализом( Калецки, Херод). Осврнула се прилично негативно на А. Маршала. Дала je и један приказ Розе Луксембург, од које je узела извесна развијања Марксових идеја о капиталистичком развоју. Све то .теориско наслеђе она je филтрирала, средила и одредила му место у свом систему. Иако на врло малом простору, од 69 до 142 стране Робинсон je осветлила неколико најважнијих проблема (каматна стопа, финансирање, штедња, капацитети, радна снага, земљиште одн. пољопривреда, цене и др.). Она им одређује ново место и покушава да их све повеже у једну привреду која се стално шири, тј. где се врши стална акумулација и стално повећање производње. Зато je она преузела теоретску шему проширене репродукције од Маркса, као модел сталне неометане акумулације. Око такве једне слике „златног доба неометаног развоја“, како она то назива, изаткала je читаву теориску анализу. Центар целог трећег eceja je баш тај модел, узет од Маркса, који треба да прикаже како се капитализам развија, наравне неометано и стога нереално. Али он je потребан да би се на њему показала дејства разних чинилаца који нарушавају „златно доба“. Од тог центра Робинсон развија теорију у два правца. У једном правду она испитује претходне смепье, или како их она назива „уска грла“ за неометано повећање производње. У другом правцу, она анализира разне утицаје који натерују привреду у фазу boom-a (наглог просперитета) и у фазу slump-а (депресије). Пошто je извршила анализе у оба правца, она ecej завршава тиме што се приближава реалном животу и са формалне стране (не само по подацима из живота који јој служе као илустрација) избацујући, једну по једну, претпоставке потребив за првобитну апстракцију. Тако се не треба зачудити што она неколико пута посматра исти појам, приближавајући га сваког пута све више стварности, чиме управо и постиже преформулисавање појма, који на крају процеса излази као сасвим нов. При крају трећег eceja Робинсон посматра коњунктурни циклус, онакав какав се развија у животу. Само пошто му je пришла с друге стране, циклус није центар посматраньа, него најреалнији облик кроз који се испољавају дугорочне економске тенденције као и код Маркса. Уосталом Робинсон се и не задржава много на том делу, него третира само поједина питања из те обилато обрађиване проблематике. (Од тих питања, интересантно je, за читаоца који се бави изучавањем цикличних појава, истаћи однос просперитета и дугорочних тенденција, где она испитује тзв. низове повезаних бумова, просперитета, који испољавају једну дугорочну тенденцију; пример: отварање нових простора путем грађења желез ница.) Најинтересантније су, међутим, анализе из оног дела трећег eceja, које се баве сметњама, тј. утицајима који ометају равномеран ток развоја. Робинсон ту наводи неколико утицаја; утицај расположило радне снаге, утицај количине земљишта (и пољопривредне производње), утицај расположивих финансиских средстава, утицај расположивих капацитета, утицај штедње, затим утицаји цена, промена у навикама и укусима, техници итд. Одмах на почетку Робинсон je искључила утицај каматне стопе, тог тако популарног моне-