Анали Правног факултета у Београду

појава специфично економским. У трећем делу проучавају се структурне варијабиле и истакнуто je начело опште међузависности, које не одражава само интерну солидарност економских појава, већ и цео скуп друштвених појава. Нарочито су интересантно приказани т. зв. „кругови варијабила“. Аутор не верује да се могу формулисати закони еволуције структуре и сматра да би појам мутације могао расветлити структурну динамику. На крају су изложене битне карактеристике овог покушаја анализе економске структуре. Victor Kienbock: Stabilité monétaire et finances autrichiennes. Улога Друштва народа y обнови аустриских финансија између два рата, затим одлуке конференције у Бретон-Вудсу чине уводни део ове студије. После успостављања аустриске државе 1945, требало je приступити решавању многих проблема ради постигнућа стабилизације новца. Поново je уведен шилинг као новчана јединица. Конверзија и мере које су јој следовале знатно су уздрмале поверење. Кретање цена и надница било je хаотично. Оптицај новчаница био je у сталном порасту. Укратко су изложени: тешкоће успоставл>ања девизних курсева, утицај Маршалове помоћи на аустриски новац и проблем државног буцета. Писац одбацује мишљење по коме не прети никаква опасност од слабе инфлације и сматра да je неопходно тежити циљу да се одржи равнотежа између прихода и расхода. Michel Moret: Impérialisme et domination. Писац покушана да реши проблем интеграције појма дошшације појму империјализма. Због тога су у самом почетку дата опширна објашњења о схватању империализма. У западном свету научници су много полемисали о томе термину, тако да империјализам добија свој прави смисао у марксистичком тумачењу. Међутим, у томе свету данас преовлађује појам доминације у политичкој економији. Taj ce појам дефинише као збир односа снага у свим областима а поглавито у међународним односима. У првом делу изложен je економски појам империјализма на основу радова Хобзона, Кауцкога, Хилфердинга, Розе Луксембург, Лењина и појединих савремених писаца. Други део посвећен je социолошком појму империјализма, у коме je углавноме анализирано дело Јозефа Шумпетера. Шегова схватања по томе питању разјаснила су извесна гледишта о доминацији. Писац усваја Шумпетеров појам о империјализму, али налази да се тиме не пружа једно опште објашњење, већ га треба посматрати као инструмент анализе за испитивање стварности. —■ Gildas Lenoan; Quelques aspects de la diffusion internationale des fluctuations de revenu. Изложено je y опилим цртама међународно струјање економских флуктуација. Цела je пажња усредсређена на кретање дохотка. Писац прво истиче тешкоће на које се наилази y овој врсти изучавања, а то су оне које произлазе од саме природе економских циклуса, затим од неусавршености инструмента анализе. Само je неколико чинилаца узето у обзир који утичу на промене у дохотку, а то су: варијације извоза у односу на доходак, еластичност која се опажа у иностраној тражњи и фактор размене. На тој основи изучаване су флуктуације у земљи „емисије“, а по истим путевима испитиване су реперкусије које ce одражавају y земљама „пријемницама“.

М. Ж.

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА