Анали Правног факултета у Београду

IN MEMORIAM

МИХАИЛО ИЛИЋ (1888—1944)

Један од великих губитака за Правый факултет у Београду и за нашу правку науку претставља нестајање професора Михаила Илића, из нашег јавног живота. Ухапшен од Гестапоа join у новембру 1941, проф. Илић je после три године проведене у гестаповском концентрационом логору у Београду мучки убијен не дочекавши ослобођење и народну власт које je желео свим својим бићем искреног и борбеног демократе и напредног човека. Михаиле Илић рођен 1888 године у Београду. Свршио je наш Правый факултет као одличан студент. Докторирао je у Паризу 1919 са запаженом и солидном правничком тезом Општа разматрања о Друштву народа и његовом праву. Пошто je 1926 постављен за ванредног а 1930 за редовног професора, Илић je све до 1941 остао на дужности универзитетског професора. Поред тога проф. Илић je вршио и функцију проректора универзитета у једном од најтежих периода за живот и аутономију Универзитета (од фебруара 1932 до јуна 1933 и од маја 1934 до фебруара 1935). Искрени пријатељ студената и напредне омладине, професор Илић je и на овој својој функцији показао пуно разумевања за студентске проблеме и давао подршку студентском покрету који се тада формирао. Професор Илић je показао велики такт и способност у уређивању Архива за правив и друштвене науке. Уредник Архива пуних седам година, Илић je допринео подизању угледа и јачању утицаја овог у то време најважнијег правног часописа у нашој земљи, Професор Илић je задужио правку науку и правну праксу низом мајсторски написаних коментара и уређивањем Библиотеке јавног права која je нашим правницима дала у преводу низ озбиљних дела из права, политичких наука и социологије. Одлучни противник фашизма и свих реакционарних система,, искрени републиканац и демократа, професор Илић je пред опасношћу ширења фашизма и у Југославији основао издавачку задругу Политика и друштво која je издавала своју библиотеку популарних књига из области државе и политике и покренуо je и недељни лист Напред. Колико je то било могуће у оквирима тадашнье цензуре, коja je крајем 1940 и почетком 1941 почела систематски да забрањује овај лист, професор Илић je, са својим сарадницима који нису били сви истог идеолошког схватања, али које je уједињавала борба против фашизма и за независност земље, вршио једно скромно али и часно пропагирање демократских схватања и потребу народне, антифашистичке политике у земљи. Професор Илић je био суптилан и оштроуман правки теоретичар. Он није оставио веће дело за собой. Али његова je велика заслуга што се наука административног права почела развијати на нивоу напредне правке науке у свету тог времена, Његов утицај на

Анали Правног факултета у Београду 8