Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вредност (10). Оно омогућава не само правилну примену колизионог права сваке поједине државе, него и пружа материјал законодавцу како би требало да гласе колизионе норме, и што je нарочито важно изузеци од њих. Оно припрема материјал за законодавни рад и реформу права појединих држава (11), при чему треба бити врло обазрив jep се не сме пасти ниуимитацију туђег права (његову рецепдију или join горе трансплантацију), а ни у идолопоклонство свога (што води правном шовинизму). Оно припрема потребан и то не само сиров већ сређен и чак, да се тако изразимо, препариран материал о правним порецима и правним системима, па и донекле о праву као целини, тако да je неопходно за даља теоретска уопштававьа у области права, за формулисања појмова и система опште теорије права и, још даље, филозофије права (12). Оно припрема материал, користан и чак нужан, за међународну универзалну или регионалну унификацију правних прописа. Оно омогућује утврђивање „општих принципа права признатих од стране цивилизованих наци ja”, уколико се они, у смислу чл. 38 Статута Међународног суда правде, имају сматрати као извори међународног права. Оно, најзад (13), има и огромну васпитну улогу у циљу међусобног упознавања међу народима, омогућујући формирање критеријума о вредности правних установа, о међузависности правног развоја и нарочито данашньег правног живота, па дрема томе доприноси развоју међународне толеранције која je неопходна (па чак и довољна бар у овој етапи развоја међународне заједнице и регулисања међународних односа) за очување мира у свету.

Упоредно право je данас основни израз начина међународне сарадње у области права. Притом се оно широко користи при обради унутрашньег права сваке поједине државе, jep се данас, при из-

(10) Ту мисао je проф. Нибоаје лепо изразио речима: Упоредно право тежи да на право сваке земље баци индиректну свётлост, светлост која долази споља, омогућујући тако боље познаваше управо тога права.

(11) Тешко да je потребно овде указивати колико су стари изражаји овакве функције упоредног права. Солон je путовао десетак година да би, код других народа, скупио материјал за своју кодификацију ; Ликург je, у истом цил»у, обишао Малу Азију, Грчку и Египат; децемвири су, ради упознаван>а са грчким правом, ишли у Велику Грчку; Наполеон je дао да се у цильу прикушьаньа материјала за кодификацију француског права, поведе пруску Landrecht; итд.

(12) Jep, у противном, општа теорија државе и права, по нашем мишљењу, постаје правка догматика, правки априоризам, теорија о „природном" праву, правка метафизика, једном речју један облик ненаучног правног идеализма. Ближе о овоме в. нашу кшигу „Начела приватнога процеенога права”, Београд, 1936, стр. 10 —74, посебно стр. 63 —68.

(13) Ми смо овде указали само на неколико најважнијих задатака упоредног права, одн. користи које се могу имати, чак које се могу постићи само упоредним проучавањем права. Могу се навести сигурно и много других, мада свакако магье важних.