Анали Правног факултета у Београду

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У области свог научног рада Б. Марковић je првенствено обрађивао кривични судски поступак. Свој научни рад почиње докторском дисертацијом „О српској пороги у упоређењу са немачкол, француском и енглеском поротом”, одбрагьеном у Немачкој 1899 год. Сав свој научни рад посветио je залагању за реформу застарелог србијанског кривичног поступка. У многобројним запаженим монографским радовима обрадио je готово сва важна питагьа из области кривичног поступка тако да je пружио дргоцени научни материјал за реформу кривичног поступка која je касније извршена. Још 1902 год. објављује две своје студије: Поступи к против отсутних и одбеглих криваца (коптулаци јални поступак) и Попоено суђење. Године 1908 објавио je своју познату студију О доказима у кривичном поступку, (друто издање 1921). Године 1914 објављује Расправе из кривичног поступка, 1922 Теориско излагање Пројекта кривичног поступка, 1926 О правнил лековила. О питању учешћа лайка у кривичном поступку објавио je расправу још 1906 Треба ли порогу укинути или реформисати. У области кривичног права био je поборник за увођење институције условие осуде и join 1906 израдио je пројект закона, прожет модерним концепцијама. Б. Марковић je сем тога издао два капитална уџбеника из кривичног судског поступка, 1926 и 1937 године. Уџбеник Б. Марковића из 1937 je најбоље дело из кривичног поступка све до данас у српској литератури из кривичног поступка. У свим својим радовима и предавањима Б. Марковић показује жив интерес за судску праксу. Б. Марковић je учествовао такође у законодавном раду. Био je члан уже комисије за израду новог српског кривичног законика, образована 1908, и Мотиви за пројекат српског кривичног законика (1910) углавном су његово дело. Затим постаје члан шире комисије за преглед поменутог пројекта која je израдила нов пројекат (остао необјављен због ратних догађаја). После Првог светског рата постаје члан кривичноправног отсека Сталног законодавног савета при Министарству правде. У овом својству био je члан комисије за израду пројекта законика о кривично судском поступку. Величина и карактер Б. Марковића нарочито су се исполнили за време Фридјунговог процеса 1909 године. Иако упозорен од претседавајућег да иностранци у Аустрији могу бити ухапшени и оптужени због велеиздаје, Б. Марковић се појавио као први сведок из Србије у бечкој судници 17 децембра 1909. Храбро и убедљиво он je чињеницама доказао да je Фридјунгова оптужба против хрватскосрпске коалиције заснована на фалсификатима. Овај одважан гест Б. Марковића прибавио му je дубоко поштовање и захвалност код свих југословенских народа у Аустрији. Б. Марковић je кроз цео свој живот не само речима већ и делом потврђивао своја напредна демократска убеђења. Начелима која je излагао студентима са катедре у школи остао je доследан у животу. Цео његов живот паучника, професора, политичког радника и човека остао je чист и ничим не умрљан. И у томе je величина животног дела др. Божидара В. Марковића.

Др-

Јанко Ђ. Таховић

РЕЉА ПОПОВИЂ. (1883—1950)

Деветнаестог фебруара 1950 године умро je у Београду др. Реља Поповић, бивши професор Римског права на Правном факултету у Београду.