Анали Правног факултета у Београду

IN MEMORIAL!

119

Проф. Реља Поповић рођен je y Београду 1883 године. Гимназију je завршио y Београду 1902 године. Студирао je класичну филологију, историске и правые науке у Београду, Минхену и Берлину (1902 —1912 год.). Докторски испит из правних наука положио je у Цириху 1917 године са дисертацијом: Conditionis implendae causa datum im Klassischen Römischen Recht. Од 1917 до 1921 године радио je у посланству у Берну а затим у Министарству иностраних дела у Београду. 1921 године изабран je за ванредног а 1930 за редовног професора Римског права на Правяом факултету у Београду. Пензионисан je јуна 1945 године. Проф. Реља Поповић je имао врло широко опште образована. Уживао je углед одличног познаваоца не само римског права него и античке и опште историје, класичне светске кньижевности и српске књижевности. Перед класичних језика латинског и старогрчког, знао je немачки, француски, италијански, енглески и шпански. У научном раду одликовао се великом опрезношћу и самокритичношћу. Његови радови су излазили у јавност увек потпуно проверени и стилски и језично дотерани. Објавио je следеће радове из области права; Conditionis implendae causa datum im Klassischen Römischen Recht, Arau 1919; Дим. Xp. Стоянов: Положението на женитЬ при незаконного насл'Ьдване споредъ најстарото римско право, Архив за правые и друштвене науке, 1910, књ. X; Conditio impossibilis у римском тестаменту, Архив за правые и друштвене науке, 1921, књ. XIX; Интерполације у Пандектама, Архив за правые и друштвене науке, 1922, књ. XXI; Ислужени чиновници и нови Закон о чиновницима (Тумачење чл. 239 и 243 Закона о чиновницима од 1923 године), Архив за правые и друштвене науке, 1923, квь. XXIV; Неке одреббе Закона о чиновницима од 31 јула 1923 год., Бранич, 1926; Неправа negotiorum gestio у римском и модерном праву, Бранич, 1927; Нека питања из Јустинијанове кодификације, Архив за правые и друштвене науке, 1928, књ. XXXIII; Ропство у римском праву, Архив за правые и друштвене науке, 1929, књ. XXXV; Трибоиијан Јустинијапов министр правде, Бранич, 1928; Император Хадријан г i us respondendi, Архив за правке и друштвене науке, 1938, књ. LUI. Поред тога објавио je више чланака из области кшижевности у Српском књижевном гласнику, Венцу и Вольи.

Др.

Драгомир Стојчевић

МИЛАН ТОДОРОВИЋ (18Y9— 1950)

Др. Милан Тодоровић (рођен у Сумраковцу, Ист. Србија) припадао je колегијуму Правног факултета скоро четврт века, од 1922 као хонорарни а од 1926 као редовни професор, изабран за економску катедру када и неколицина млађих наставника, да међу њима буде најстарији. 1945 стављен je у пензију. Права je свршио код нас (1900) а докторирао на камералијама у Минхену (1908). У настану je ушао са реномеом већ угледног економисте формираног у дугогодишњој пракси, у министарствима Народне привреде и Трговине и индустрије. Од своје уже струке, трговинске политике, није се ни на Универзитету одвајао. За та je питања коришћен као стручњак у нашим делегацијама за трговинске преговоре у периоду 1913—1936. Узео je учешћа у раду Конференције мира у Паризу (1919), a једно време био je члан Економског комитета при Друштву народа у Женеви.