Анали Правног факултета у Београду

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На перу je био необично вредан човек: објавио je велики број чланака и монографија. Сарађивао je на економској рубрици у листовима и часописима (Дело, Архив за прав не и друштвене науке), али je највише његових прилога објављено у Економисту који je он основао, уређивао и био му најагилнији сарадник. Његови значајнији радови били су највише из области трговине, као: Ј единство царинског подручја (дисертација, 1908), О талијанским сточним трговима (1910), Царипски рат између Србије и Аустроугарске од 1906 —1909 (1911), Спољашња трговина присаједињепих области (1914), Наша економска политика (1925), итд. Трговинска политика био je и предмет који je проф. Тодоровић предавао на општем течају факултета све до 1934. Од те године стално je држао само курс за докторанде из финансија. Наука о финансијама привлачила га je не мање од економске политике join из времена његових минхенских студија код познатог професора финансија Лоца. Он сам предавао их je интересантно, документовано многим подацима из наше и иностране праксе, са пуно здравих мисли и логике. НЬегова предавагьа била су увек добро посећена а на његовим семинарима живо се дискутовало. Он je волео и умео да ради са докторандима. Неколико даровитих правника економиста формирало се под његовом контролом. Сем за настану проф. Тодоровић je заслужан и за нашу науку, jep за собом je оставио осим уџбеника из трговинске политике (Међународна трговина и трговинска политика, у 3 дела, 1922'3) и две књиге свог недовршеног финансиског система. 1930 објавио je Науку о порезима, а нешто доцније изашао je и његов Буџет; за трећу књигу спремио je Јавни кредит, али je та остала у рукопису. Систем му je грађен сав у стилу класичних уџбеника из науке о финансијама, по узору на немачка дела из времена пре Првог светског рата. Систем му ни je имао ефекат као уџбеник из трговинске политике али, онако савесно, разговетно и зрело рађен, није могао да не постане неопходно штиво за већ одмакле у финансиској науци.

Проф. Тодоровић je умро 1950. Он he не само по свом писаном делу већ и оном са катедре тумаченоме остати у спомену join многих генерација наших правника.

Др.

Јован ЛовчевиН

ЉУБОМИР С. ДУКАНАЦ (1910—1949)

Љубомир Дуканац умро je као врло млад научни радник —у својој тридесетдеветој години. Рођен 1910, завршио je Београдски правки факултет 1932, а докторирао 1935. Годину дана касније постављен je за асистента-волонтера на катедри економских наука, а 1938 изабран je за доцента за народну економију. До рата предавао je само током две школске године; као и код свих других, непријатељска окупација онемогућила je његов даљи рад, а он сам био je удаљен са Универзитета. Непосредно после ослобођеша био je ангажован првенствено на изградњи нашег новог финансиског и новчаног система, а онда кала je на Факултету отпочео нормалан научни и наставни рад, Дуканац je већ био тешко болестан. Са самопрегором који му je био својствен, он je и у последњим данима свог живота одржавао редовна предавања из науке о финансијама. Умро je ман>е од месец дана после свог последњег школског часа.