Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШК E

Докторски испиты, на Правном факултету у Београду. Развој наше школе од ослобођења до данас, као и развој наше правне науке, карактерише се поред осталога и појачаним интересом како код млађих тако и код извесног броја старијих правника за рад на изради докторских дисертација. Почев од 1949 године Савету Правног факултета пријављено je око 70 докторских дисертација. Од укупног броја пријављених кандидата највећи део запослен je на самом факултету углавном у својству асистената (око 20), друти раде у научним установама било као асистенти или предавачи на Скопском или Сарајевском Правном факултету или као научни сарадници у институтима Академије наука или у другим сличним институтима;; добар део запослен je у Државном секретариату за иностране послове, затим у привредном апарату и чак у оним установама у којима се траже претежно или искључиво правници (јавна тужиоштва, судови, адвокатура). Према питањима ко ja се у дисертацијама третирају изгледа да највећи интерес код кандидата постоји за проблеме међународног јавног права и међународног приватног права (27 кандидата). Затим долази грађанско право са породичним правом (14 кандидата). За остале предмете интерес je далеко мањи. Тако из области политичке економије и финансиских наука пријављено je свега 9 тема, из области административное и уставног права 8, из исюрије државе и права 7, из кривичног 4, из радног права 3, а из теорије државе и права само jeдан кандидат.

Међутим, иако je пријављивање дисертација почело 1949 године Суглавном са роком од две године), до данас je на овом факултету докторирало свега осам правника. То су: Драгомир Стојчезић (13 јуна 1949), са темом из римског права „Порекло и функције тестамента Calatis comitiis”; Драгослав Јанковић (24 септембра 1949) са темом „О политичким странкама у Србији XIX века” (то je истовремено после Ослобођења прва и једина дисертација која je до данас објављена); Велимир Васић (8 фебруара 1951) - „Печалбарство источне Србије”; Владимир Капор (4 маја 1951) ~Неосновано обогаћење у грађанском чраву”; Иво Пухан (21 јануара 1952 • „Nexum”; Димитрије Папазоглу (17 маја 1952) ..Класни карактер кривичног права у Србији од 1804 —1813 године”; Боривоје Познић (30 јуна 1952) „О објективним границама правоснажности грађанске пресуде”, и Миодраг Матејић (26 децембра 19521 „Наше финансиско законодавство и његов развој”. Од кандидата који су добили академски степей доктора правних или историских наука од ослобођења до данас већи број je изабран за доценте на овом факултету (Стојчевић, Јанковић, Капор, Васић), или на Нравном факултету у Скопљу (Пухан и Папазоглу).

Р. Г.

Рад катедре за грађанско право са међународним приватнил правом (Дискусија о питању органа старатељства). Катедра за грађанско право са међународним приватним правом на своме састнку одржаном 5 марта ове годике, коме су присуствовали и друго-