Анали Правног факултета у Београду

ви из савезног и републичког Савета за народно здравље и социјалну политику, претресла je питанье органа старательства. У реферату проф. Беговића и у корефератима асистената Ступара и Бакића, и у дискусији у KOjoj су узели учешћа и друтови из праксе, додирнута су разна питања у вези са овим проблемой. Указано je на недостатке садашньих органа старатељства, на проблеме о којима треба водити рачуна при изналажењу бољег решења и изнесена мишљења о томе како би данас требало решити ово питање. Реферат и дискусија су указали да je нужно, пре него што би се приступило избору најбољег решења, решити нека претходна питања као што су надлежност, дужности, природа и начин рада органа старательства. По нашем законодавству орган старательства je надлежан и за извесне односе из родитељског права. Он се брине о заштити личности и интереса детета, чак и у односу на саме родитеље. Послове органа старатељства могли би поделити у три трупе: опште мере (заштита необезбеђене деце), посебне правке мере (ограничење родительских права; раскид усвојења, питање пуноважности правних послова које штићеник закључи без одобрења стараоца итд.), технички послови (вођење кньига, проверавање рачуна, извештаја итд.). Орган старательства има своју посебну природу. Он суди и извршава. НЬегов начин рада тражи посебну хитност. Специјално у нашем данашњем праву орган старатељства има далеко шира овлашћења и важније функције него што их je имао орган старательства у праву старе Југославије. Све ово захтева одговарајућу форму и посебна својства органа старательства. Састанак се сложно да су следећа својства нужна да би овај орган успешно обавио свој задатак:

1. Да je специјализован орган, тј. орган који ce искључиво бави иитањем старатељства. Савесно обављање овог посла захтева његово пуно радно време и - пажњу. Паралелно постојање других задатака иде на штету стараника и води ка запостављању старатељства. 2. Да je самосталан орган, како по положају, тако и духом. Да не буде спутаван од организма у оквиру којег ради. 3. Да има извесну сталност. Континуитет у раду je важан када je реч о проблемима који захтевају познавање целог тока догађаја и случаја у питагьу. У том смислу je предложено да се изрично одреде случајеви у којима се може сменити орган старательства. 4. Да сноси пуну одговорност за свој рад, тј. да онај ко решаза и одговара. 5 Да има прописима јасно одређен положај и сигурност. 6. Да je стручно способан. 7. Да буде изборан орган. Међутим, у погледу самог избора решења, мишљења су била подвојена: Највише се дискутовало питање да ли орган старатељства треба да буде појединац или колективно тело. Већина мишљења изразила се у прилог решења да орган старательства буде изабран појединац, старатељски судија. Он би решавао у првом степену. Бирао би га конкурсом народни одбор. Он би имао статус судије, сличая статусу судији за прекршаје. У раду би му помагало једно колективно саветодавно тело. Оно би било састављено од просветних радника и претставника друштвених организација, делом бираних а делом делегираних. Нанесено je и мишљење да би старательском судији требало оставити поаво да по свом нахођењу проширује саветодавно тело позивајући лица специјално квалификована за питања која се у датом случају постављају. Овакав инди-

123

БЕЛЕШКЕ