Анали Правног факултета у Београду

о накнади штете. ЛЬубиша Милошевић читао je cboj рад „Утицај плављења одроњене земље на право својине (анализа Једне судске пресуде.) На осталим састанцима су анализиране и дискутоване одлуке врховних судова. Референта су били: асистент Живомир Ђорђевић (пресуда Врховног Суда HP Хрватске Гж 674 48), асистент Војислав Бакић (решење Врховног суда HP Хрватске Гзз 103/51 и решење Врховног суда HP СрбиЈе Гзз 140.50) и асистент Зоран Антонијевић (решење Врховног суда HP Србије Гзз 302/49). Сви састанци су се одликовали веома живом дискусијом. Вреди истаћи да су дискусије на састанцима Општег семинара подстакла дискутовање појединих проблема и у ужем кругу заинтерсованих за та питања. Тако je проф. Благојевић одржао неколико састанака на којима су дискутована питања диригованих и принудних уговора, као и проблем тумачења закона. Састанци овог семинара уредно се одржавају (петком у 17 часова, соба 6р. 404). Сви су изгледи да ће се делатност овог семинара разврати и даље и привући на рад нове снаге.

Војислав Бакић

Рад општег семинара за историку државе и права. Општи семинар историско-правне катедре почео je ове године са радом. Досад су одржана два састанка са дискусијом. Тема првог састанка била je „О положају наших народа под турском владавином (поводом дискусије о характеру Првог српског устанка)”, референт Ружица Гузина, асистент. Р. Гузина je у почетку излагања дала кратак преглед углавном свих оцена и ставова наших савремених историчара по овом питању, обухватајући и дискусију која се недавно водила на филозофском факултету. Р. Гузина сматра да je погрешно служити се у проучавању живота и поло-

жаја наших народа под Турдима само општом шемом развитка капитализма у оквиру феудалног поретка, а затим одређивати и характер Првог српског устанка према елементима које носе у себи друге, углавном западне, револуциЈе и устанци. По мишљењу референта такође je погрешно доносити закључке на основу изолованог третирања једне економске категорије о једном још увек недовољно расветљеном периоду наше историје. Пример: дискусија Б. Ђурђев —С. Димитријевић, у Kojoj je С. Димитријевић заступао гледиште да се доласком Турака побољшава положај наших радних маса, јер Турци уводе натуралну ренту која претставља виши облик у односу на радну ренту претежни облик ренте у немањићкој држави —, па самим тим и долазак Турака претставља прогрес. Референт сматра да je проблем положаја наших народа под Турцима несумњиво специфичан, изванредно сложен, и да се само комплексно и у развоју може успешно проучавати. Из тог склопа питаша Р. Гузина je опширниje говорила о сељачким устанцима код нас крајем XVI века, о ратовима страних сила са Турском (учешће наших народа у њима) и њиховој политици на Балкану, о миграцијама и њихозом друштвено-политичком значају, о утицају православие цркве и њене религије на свест народа, о поступком нивелисању становништва, због чега и када долази до нивелације, како и у ком правду се она развија итд. Посебно место у овој проблематици заузиыа, према референту, питање формираша и организације српског друштва, кьегове племенске структуре у Црној Гори и Београдском пашалуку, односно Србији у периоду турске власти. Свестрана анализа тог необично специфичног друштва са гьеговим органима самоуправљања —■ чија je основна функција одбранбена

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА