Анали Правног факултета у Београду

помогла би не само у осветљавашу тог периода, већ би претстављала подлогу за проучавање, схватање и одређивање характера Првог српског устанка. Дискусија у којој су учествовали поред чланова катедре нашег факултета и неки чланови историске катедре Филозофског факултета и Историског института Српске академије наука и у којој су изнета врло различита гледишта, допринела je међусобној измени мишљења, али, сасвим резумљиво не и решењу питања. На другом састанку .М. Мирковић, научни стипендиста, приказао je свој рад „Характеристике аграрно-правног развитка у нашим крајевима под турском влашћу”. Карактеришући стање после Маричке и Косовске битке, референт износи како се упоредо са турским надирањем и појавом нових, рудиментарних облика грађанске економике у Деспотовини и Босни врши и потискивање дотадашње аграрне организације. До пада (1459 год.) афирмирају се и знатне протурске снаге, претежно у владајућим врховима Деспотовине. Српска властела чак активно штити угрожени турски феудализам (после 1402 год. битка код Анкаре). Пошто je претходно обрадио join нека питања (влашки антагонизам према домаћем феудализму, њихово укључење у турску-војно-феудалну организацију и др.), референт je прешао на анализу аграрних односа у нашим земљама под турском влашћу. Основна je његова теза, овде најопштије изражена, да су доласком Турака биле успостављене мулковне, вакуфске и спахијске земље, са изразитом превагом последњих. Спахилук награда претежно за војну службу може се окарактерисати као државина с правом наслеђа. Наш сељак под Турцима био je ограничени и условии сопственик баштине (потчињена баштина dominium utile). Треба подвући да je референт широко користио не

само богату литературу већ и изворе и резултате, иако join делимичне, најновијих истраживања наших научних радника у Цариградском архиву. Износећи разна мишљења старијих и новијих историчара М. Мирковић и полемише са њима. Например, о проблему прогреса или регреса османлиског поретка према затеченом уређењу. Референт je мишљења да je тврђење о прогресивности османлиског уређења изграђено на неисториској употреби чињеница и неисправној, искључиво економској анализи. Међутим, када ce узме у обзир степен друштвеноекономског развоја наших земаља пред пад, затим новоуспостављени друштвено-политички односи (окупација и др.), назадовање производнкх снага и регенерација већ изумрлих друштвених институција долази се до супротних закључака. У дискусији je овај рад y целини оцењен као савесно и студиозно обрађен. Једна од основних примедби била je да има крупних питања напр. читлучење која je било тешко обухватити у једном раду, јер- по своме значају и опсегу захтевају посебну обраду, с чиме се и референт сложно. В. П.

Припреме за V интерфакултвтеку конференцщу правних факултета. Основни облик досадашње сарадње правних факултета у нашој земљи биле су интерфакултетске конференције које су се држале сваке године, наизменично, у седиштима правних факултета. Иницијативу за такав састанак дао je Љубљански факултет маја месеца 1948, Првобитиа замисао била je да се окупе наставници правних факултета у циљу међусобног упознавања и зближавања, као и ради међусобне измене мисли и искустава у најважнијим питањима наставе. Међутим, већ на првом састанку, одржаном у Љубљани, показало се да су те конференци-

127

БЕЛЕШКЕ