Анали Правног факултета у Београду
17
СВОЈИНА И ИМОВИНА
У свакодневном говору често пута ce мешају изрази имовина и својина. Њих мешају не само лаици него понекад и правници, па чак и неки законски текстови (1).
Иако je јасно да правнотехнички оба ова израза означавају два различита појма и да нису синоними, ипак je тачно да фактички, у њиховом економском значењу, и једно и друго значе присвајање. Само док je својина присвајање употребне вредности, имовина je присвајање прометке вредности.
Да бисмо ово покушали да покажемо поставићемо аргументацију само у најопштијем оквиру јер би детаљније разрађивање проблема захтевало много више простора. ■—■ Прво ћемо указати на околност 1) да je друштвено-економска основа својине присвајање; 2) да je двојност својина-имовина нарочита категорија која ce јавља и постоји тек у робно-новчаној привреди, тј. у привреди у којој ce разликује употребна и прометна вредност и 3) да je због тога имовина као правнотехнички појам најкарактеристичнија категорија грађанског права.
I
Својина није само правки већ и друштвени, односно економски појам. Својина као право, као принудно-нормативни однос, само je одраз, законом нормирана санкција, својине као економског односа. Економски, пак, својина je присвајање предмета природе унутар и посредством неке друштвене заједнице, као што je то рекао Маркс. Рад, претварање предмета природе, адаптација тих предмета у економска добра, и својина као присвајање тих добара јесу основни економски односи који у крајњој линији —• уколико je друштво развијеније и друштвени односи сложенији, утолико посредније одређују не само остале економске већ и друштвене односе, па и правне односе.
Присвајање je однос лица према нечему као према своме, што му припада. Но ово je више логична дефиниција и треба видети како то изгледа у економско-друштвеној стварности. У сваком друштву присвајање се обавља путем разних друштвених правила и претставља сплет различитих односа. Сви ти односи путем којих се обавлэа присвајање су својина у друштвено-економском смислу. Ти односи постоје у сваком друштву и они he постојати и у будућем комунистичком друштву, али као принудно регулисани односи, као право својине, постоје само у класном друштву, као и у пре-
(1) Тако например Закон о експропријацији од 4 априла 1947.
Анали Правног факултета у Београду 2