Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ни често случај. А тиме се, мислимо, упоредно право, да би се третирало као посебна дисциплина, и разликује од опште теорије права и филозофије права. Док се ове две дисциплине увек третирају као посебни делови система правые науке (24), дотле je такво третирање упоредног права условљено особинама сваког појединог случаја (25), и то особинама које би морале заиста указивати на постојање „новог” новума (26).

На тај начин, по нашем мишљењу, упоредно право je по правилу и најчешће само метод који се користи у појединим гранама права и који треба све више користити, с обзиром на резултате који се тиме могу постићи. Међутим, оно не мора да буде само то и у извесним случајевима (27) оно и није само то већ добија самостално место у оквиру правые науке, добија место науке у систему правних наука. Све то под претпоставком испуњења услова о којима смо већ говорили, а при оцени којих, разуме се, може бити размимоилажења (28).

С обзиром на ово ми мислимо да се досад два заступана схватања о природи и характеру упоредног права не морају међусобно искључивати и супротстављати. Она се постављају као две могућности, при чему би се могло рећи да je прво схватање (упоредно право - метод) у пракси правило, а друго (упоредно право наука) изузетак. Али изузетак који може постојати и који постоји.

Др.

Борислав Т. Благојевић

(24) Што у пракси, разуме се, може бити само по називу. Но то зависи од сваког конкретног дела из ове области.

(25) Могло би се алегорично рећи да су врата за улазак упоредног права у систем правые науке уско отворена, и да критеријум за овај улазак може бити врло релативан.

(26) Утолико, и то не у малој мери, упоредно право je маьье посебна наука него општа теорија права и филозофија права, које се, у степенастој хијерархији општости правних дисциплина налазе на највишем ступн»у, док би упоредно право, онда када je оно посебна правка дисциплина, заузимало у овој скали место непосредно испод њих, служећи у исти мах, у овим случајевима, и као припремни стадијум, данас, по нашем мишљењу, све неопходнији за изградњу и опште теорије права и филозофије права.

(27) Данас доста ретким, а они he, мислимо, остати увек ретки. В. о длинна излагања о објективним и субјективним условима за рад (и то само рад, док се питаше квалитета резултата поставља у још општијој форми) на упоредном праву у делу проф. René David-a: Traité élémentaire de droit civil comparé, Paris, 1950, str. 7 —34.

(28) Но зар нема размимоилажења y оцени научности обраде унутрашгьег права, при чему та обрада често има само карактер обичне „правые клинике“ а не науке.