Анали Правног факултета у Београду

АНАЈШ ПРАВНОГ Ф АКУЛ TET A

се, и других разлика. Но ми сматрамо да je горнье разликовање само последица једне дубље разлике; да су обавезе из апсолутних права уствари јавноправне јер њих заштићује најефикасније кривично право, док су обавезе из релативних права имовинске и каузалне. Каузалне значи да садрже у себи неки економски ефекат који странке xohe (16), имовинске значи да им je крајња санкција економска, да се остварују у економскиы добрима. Кауза и економска санкција, жељени економски ефекат и остварење тога ефекта, макар и принудно, у економским добрима одређеног субјекта, то je оно што карактерише обавезе из релативних права.

Према томе, можемо рећи да се имовина састоји из апсолутних и релативних права, али апсолутна права сачињавају статични део имовине, док релативна права чине динамични део. Релативним правима преносе се апсолутна права. Према томе, за појам имовине нарочито су битна релативна права, актива и пасива има свој смисао само у погледу релативних права, цепагье на овлашћење и обавезу у разним имовинама може да се констатује код релативних права. Но ипак, актива није скуп потраживаньа из релативних права, нити je пасива скуп обавеза из релативних права, jep се актива и пасива налазе не у имовини него у имовинској маси.

Грађанска права, посредно или непосредно, увек се односе на економска добра. С друге стране, морамо јасно разликовати сбмо право као један интелектуални (али ипак реални) однос, однос овлашћења и обавезе, од објекта тога права, од оног елемента на шта се то право односи. Ово разликовање изгледа логички потпуно jaсно, ипак у теорији и пракси оно се не спроводи, те се нарочито меша својина, управо због своје свеобухватности, са ствари на коју се односи (17). Облигациона права, чак и кад се односе на чињење, например на личну услугу из области уметности или науке, за грађанско право су интересантна само онда када се могу свести и изразити економским добрима. Например, ако се певач обавезао да пева на некој приредби, грађанско право не интересује естетска страна певања већ економски еквиваленат, као противуслуга у грађанскоправном уговору за певагье. Дакле и сва релативна права имају свој објект. Ако сада имовину као скуп потраживања и обавеза замислимо као један уопштен правки однос, када сва потраживања и све обавезе схватимо као једну целину, у чијем центру стојн један субјект, те ако упоредо са свим потраживањима направимо збир вредности објеката на која се ова потраживања односе, а то исто учинимо и са обавезама, добићемо активу и пасиву. Дакле та акти-

(16) Насупрот раширеном схватању о каузи као правном цнљу правног посла, a које га истовремено меша са основом, ми га схватамо као економски ефекат који странке xohe, Вид. А. Гаме, Увод у грађанско право, стр. 212 и сл.

(17) Planiol, нав. дело, стр. 772 и сл.