Анали Правног факултета у Београду

92

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

виши орган општине. У њену надлежност спада именовагье свих осталих општинских органа и одлучивање о свим важним општинским пословима. Општински савет je извршни орган општине, који се стара о њеној управи и врши припреме послова саме скулштине. На челу савета налази се претседник општине, који обично руководи општинском скупштином. Мада савет претставља изврпшу и управну власт општине, у аегову надлежност не спада увек читана њена управа. Ради одређених управних послова политичке општине могу постојати и други органи сем савета, нарочито кад на њеној територији не постоје друге врсте општина. Поред ова два општинска органа, постоји још један претставничко тело општине или Велики савет (Grosse Gemeinderat). Овај претставнички орган предвиђен je само за веће општине. Велики савет као претставнички орган општине надлежан je да врши све оне општинске послове који нису додељени неком другом органу. Извесни послови спадају у његову искључиву надлежност уз услов референдума. У појединим француским кантонима овако организоване општине претстављају редован облик организације. У овим кантонима Велики савет искључиво je надлежан за све оне послове који иначе спадају у непосредну надлежност самих гласача. Велики савет и савет су изборни, а исто тако и поједини службеници. У последњем делу свог рада, аутор излаже проблем народне иницијативе и факултативног, односно обавезног референдума. О свим важнијим пословима одлучује се на општинској скупштини. Ту постоји редован обавезан референдум. Сви примарни правни прописи за чије je доношење надлежна општина, подлежу обавезном изгласавању од стране скупштине. У надлежност општинске скупштине спада и одлучивање о свим важнијим управним пословима. У овим случајевима долази до тзв. управног референдума. У вези са установом народне иницијативе, гласач може поднети сваком народном претставнику формалне предлоге у погледу одбијања или одлагања питавьа о коме се расправља, као и материјалне предлоге у погледу усвајања, одбацивања или измене у предмету расправљања. Гласачи могу да учине предлоге и у погледу предмета о којима се не расправља тренутно, или који не спадају у надлежност општинске скупштине. Поред обавезног референдума постоји, уопште или само у погледу одређених послова, факултативан референдум. У другом раду: О иепосредној демократией у швајцарским општинама, који je истовремено био прочитан као реферат на поменутом конгресу, проф. Гасер најпре излаже историске основе овог облика демократии е. Прелазећи на проблем швајцарске управне праксе, он истине да она омогућава непосредну демократију. Притом истине и формиране особине швајцарског народа у смислу негирања сваке снажне државне власти. Непосредни избор свих државних органа којима je поверен комунални надзор исто тако омогућава постојање демократије. То je, по њему, нарочито важно зато што ови органи имају право да у области основних делатности и управном поступку обарају одлуке општине. У истом правду делује и референдум који постоји у свим кантонима. Само савезна управа може да пређе преко те демократске управне праксе, у случају кад јој затреба сарадгьа кантонских или општинских власти у спровођењу савезних закона. Аутор сматра, ипак, да би било погрешно, из оваквог односа нижих и виших органа, извући заклаучак да општине не уживају пуну аутономију.