Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

93

Анализирајући проблем општинских скупштина, аутор истине да je, захваљујући слободном сељачком елементу, непосредна демократка изграђена у мноштву сеоских општина. Он на крајуизлаже комуналну организацију градова, анализирајући одговарајуће одредбе Закона о општинама донесеном 1949 год. у кантону Солотурн. Други део ове књиге садржи низ радова, уствари практичних разматрања о организацией и функционисању општинских скупштина и специфичностима организације општина у појединим кантонима. На крају књиге дата je библиографија о швајцарским општинама, статистички преглед распрострањености система општинске скупштине по појединим кантонима, номенклатура општинских органа и листа кантонских закона о општинама. Карактеристика свих ових радова састоји се у томе што они претстављају анализу организације швајцарских општина пре света са формалноправне и техничке стране. Кроз тако постављену анализу не може се сагледати у правој мери стварност непосредне демократије у швајцарској општини. Само једна потпуна анализа друштвено-економских и политичких односа у Швајцарској могла би да нам пружи праву слику о карактеру самоуправности тих општина. Ипак и овај дескриптивен преглед организације и функционисавьа швајцарске општине омогућава нам да до извесног степена сагледамо њене основне особине демократске буржоаске самоуправе. Постојање двоструког делокруга, однос између општине и виших органа, средства помоћу којих ови могу да усмеравају делатност општине све нам то, макар и непотпуно, указује на характер самоуправности швајцарске општине. Одређене друштвено-историске околности, како у погледу формирања и развитка општина, тако и сам положај Швајцарске, умногоме су, по нашем мишљењу, допринеле да пут развитка швајцарске државне организације не пође у правду гушења самоуправности општине.

Војислав Симовић-

Др. Драгослав ЈанковиН: ИСТОРИЈА ДРЖАВЕ И ПРАВА ФЕУДАЛНЕ СРБИЈЕ (ОД XII ДО XV ВЕКА). Београд, Научна книга, 1953, стр. 125.

Ових дана изашла je из штампе у издању издавачког предузећа „Научне књиге” у Београду књига др. Драгослава Јанковића Историја државе и права феудалне Србије (од XII до XV века). Аутор je изложену материју поделио у четири дела. У првом делу говорио je о основним правним изворима за овај период. У другом делу о друштвеној и економској структури феудалне Србије, у трећем делу о организации власти и у четвртом о праву средњовековне Србије. Груписање извора по периодима извршено je према друштвеном и политичном развитку Србије од 1170 до 1459 године. Говорећи о изворима др. Јанковић укратко приказује њихову садржину, што je врло корисно за студенте, jep се на тај начин, иако посредно, ипак упознају са најважнијим правним изворима за тај период. Можда би било потребно, с обзиром на важност и место које извори заузимају у овом уџбенику, навести поједина интересантна поглавља или одредбе повеља, и на тај начин студентима дати непосред-