Анали Правног факултета у Београду

у обзир (ни помињали!) место, улогу и допринос словенских народа европској култури и филозофији (и зашто само европској?), већ су Европу везивали само за Запад, а европску историју за грчко-римску и норманско-германску. У оквиру европске економске интеграције преовлађивала je идеја о могућности стварања једног релативно узаног западноевропског интегрираног тржишта и производног рејона, без осврта на источноевропске земље и Балкан. Упоредо с тим ексклузивизам je владао и на политичном плану, где je европска политична заједница ограничена на неколико западноевропских земаља. И уопште узев радије се претресала историка (често на бриљантан начин у поледу изношегьа факата) него што се прилазило конкретним питањима, који данас стоје пред Европом ито Европом као целином. Уколико ближе данашњим проблемима, мишљења су се све више разилазила, тако да смо стекли утисак, да je добра жеља ипак оно једино у чему су сви западноевропски научни радници на польу социјалних наука јединствени. Но и поред свих слабости, курс je био од користи нашим претставницима који су му присуствовали, као и осталим стипендистима. Контакт са иностраним радницима, упознавање нивоа и проблема западноевропских друштвених наука и изношење наших ма и ставова, који су наилазили на живо интересовање, то су резултати који оправдавају што чешћи контакт наших, пре свега млађих, научних радника са иностранством. И. Максима euh

Задаци органа ОУН на пољу правив проблематике (после првог дела VII заседакьа Генералне скупштине УН). Постигнута резултати на првом делу VII заседања Генералне скупштине Уједињених нација у погледу појединих правних питања, која су била на дневном реду Шестог (правног)

комитета Генералке скупштине, су следећи: I— За питање дефиниције агресије образован je комитет од 15 чланова који треба: 1) да поднесе деветом заседању Генералке скупштине нацрте о дефиницији агресије или нацрт дефиниције о појму агресије; 2) да проучи све проблеме у вези с тим питањем, под претпоставком усвајања једне дефиниције путем резолуције Генералне скупштине, као што су: различите форме агресије, однос између дефиниције агресије и одржања међународног мира и безбедности, питања у вези с уношењем дефиниције агресије у кодекс злочина против мира и безбедности човечанства и њеном применом у оквиру међународног кривичног правосуђа, утидај дефиниције агресије на надлежност разних органа УН и сл. II У погледу стварања Међународног кривичног суда такође je образован комитет, од 17 чланова, међу којима je заступљена и Југославија, коме je наложено да, водећи рачуна о примедбама и предлозима које владе буду поднеле у вези с нацртом статута Међународног кривичног суда, као и примедбама и предлозима учиньеним током дебате у Шестом комитету, поднесе деветом заседању Генералне скупштине извештај: а) о утицају и последицама стварања Међународног кривичног суда, као и о различитим методима који би се могли употребити у ту сврху; б) о односу тога суда према Организацији Уједињених нација и њеним органима; в) о поновном разматрању нацрта статута. 111 У питању кодификације правила о дипломатским односима и имунитетима (које je на ово заседање Генералне скупштине изнела југословенска делегација) позвана je Комисија за међународно право да да приоритет питању „Дипломатски односи и имунитети” које je иначе и раније било на листи питања којима треба да се бави ова Комисија.

255

БЕЛЕШКЕ